Тужна прича с обронака Шаре

Село Средска, центар Средачке жупе, подно Шар-планине, налази се дванаестак километара од Призрена, на путу за Брезовицу. Сачињава га седам заселака нанизаних на падинама ове прелепе планине: Рачојћи, Паличојћи, Милачићи, Богошовце, Крајћи, Живињане и Стајковце. У њима је од вајкада живело становништво српске националности. У овим засеоцима, у којима је шездесетих година прошлог века живело око 2.000 српских душа, поникли су бројни правници, професори, лекари, инжењери, новинари...

Како су године пролазиле, број становника се смањивао, јер су млади одлазили због потребе за школовањем и лоших услова живота. Након завршетка школовања нису се враћали у завичај, па су у овим засеоцима остала само старачка домаћинства.

А 1999. године, пред налетом албанских терориста, и преостали житељи овог краја морали су да оду са својих вековних огњишта. Средска, која је све до 1963. године била општински центар Средачке жупе са 16 села, данас делује сабласно. Сеоски дом културе, под чијим кровом су биле пошта, библиотека и земљорадничка задруга, спаљен је и порушен. Исту судбину доживела је и велика самоуслуга, власништво Трговинског предузећа „Лирија” из Призрена. Основна школа „Моша Пијаде” добијала је бројне награде Просветне заједнице СО Призрен као најуреднија. Школска зграда, у којој су донедавно били смештени припадници Кфора, данас је склона урушавању, а у последње време почели су да је посећују и лопови. У седам средачких заселака данас живи свега десетак српских душа у поодмаклим годинама.

Млади немају намеру да се врате јер овде нема ни основних услова за живот. Већина кућа у овим засеоцима сравњена је са земљом, док су остале зарасле у коров. Да није оно мало Срба у Горњем Селу и селима Мушниково и Драјчићи, Средачка жупа била би без Срба.

Житељи овог планинског краја на обронцима Шар-планине, њих осамдесетак, чврсто су одлучили да остану на својим вековним огњиштима, упркос тешким животним условима. Срби преостали у Средачкој жупи – нарочито они који живе у селима заједно с муслиманима, с којима, кажу, немају проблема – жале се да их надлежни из Србије ретко посећују како би чули с каквим се проблемима суочавају.

С друге стране Шар-планине налази се Сиринићка жупа. У варошици Штрпце живи више од 12.000 Срба. Поред Штрпчана, овде су спас од албанских терориста потражили и Срби прогнани из Призрена, Урошевца, Приштине и околних села. Срби из Штрпца и околине одлучни су да остану на својим огњиштима. Иако живе у гету и свакодневном страху, горштаци из Средачке и Сиринићке жупе на падинама Шар-планине воле своју Шару и Брезовицу и не желе да напусте завичај. Све док буде било Срба у Сиринићкој жупи, биће их и у Средачкој.

Међутим, преостале житеље Средачке жупе највише брине то што поједини расељени Срби из овог краја продају своја имања, тако да постоји опасност да ће овај крај за десетак година бити албанизован. На путу Призрен – Горње Село, с обе стране реке Бистрице Албанци су већ изградили бројне хотеле, мотеле, бензинске пумпе и остале објекте.
Мирослав Тодоровић,
Призрен/Београд