Бошњачки интелектуалци споре Шмиту право да мења Устав

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да се у Сарајеву топи идеализам у погледу очекивања да ће међународни представници разумети политичке стратегије ентитета у којем доминирају Бошњаци и развластити Републику Српску, може да се препозна и по тоновима бошњачких интелектуалаца из асоцијације „Круг 99”. Поводом спекулацијa да би (не)именовани супервизор Кристијан Шмит могао да реформише изборна правила и наметне механизме који ће Хрватима гарантовати да ће бирати своје представнике, нерасположење у Сарајеву је ишло до мере да су Европљани од стране тамошњих званичника називани „исламофобима”, па и „фашистима”.

„Круг 99”, асоцијација позната по залагању за такозвано грађанско уређење и брисање конститутивности, сада се труди да с правне стране објасни јавности како високи представник заправо – нема овлашћења да мења Устав БиХ. То је један у низу заокрета политике Сарајева, одакле су супервизоре раније позивали да укину дејтонске и уставне механизма вета који Српској обезбеђују заштиту од прегласавања. Док се сада позивају на Устав БиХ, којим је дефинисано да је БиХ држава три конститутивна народа, у „Кругу 99” износе парадокс да је однос према БиХ „као држави која се састоји од три народа – рушилачки приступ сваког етнонационалисте”. То је етикета коју индиректно пришивају и Шмиту, те додају како је „свеједно да ли се тај приступ примењује према БиХ или Украјини”.

Из „Круга 99” наводе да је „високи представник тумач Дејтонског споразума”, те додају да то не обухвата Устав БиХ, који, како истичу, може да тумачи једино Уставни суд БиХ, то јест институција где се одлуке доносе махом прегласавањем српских и хрватских судија. Потом износе и забрињавајуће тезе које су на линији програмске платформе Изетбеговићевог СДА о БиХ без ентитета и с босанским идентитетом. Из ове асоцијације износе тврдње по којима је „опасно Шмитово прихватање хегемонијског и патерналистичког идеолошког наратива суседних земаља да у БиХ није реч о већини или мањини, него о земљи која има три заједнице или три конститутивна народа”.

Минулих година, док се веровало да ће међународни протектори ићи до краја са започетим послом на развлашћивању Српске, из „Круга 99” су сматрали како „проблеми показују да је коначно сазрело време да високи представник користи своја овлашћења”, међу којима је и могућност да по потреби формира уставне и политичке институције у држави.

У атмосфери која је настала као резултат деловања асоцијација попут „Круга 99” сарајевски медији прогнозирају да је Шмит тренутно пред избором да ли да наметне решења, за шта има подршку Америке и Британије, што „Кликс” оцењује као пут у неизвесност, или да пролонгира одлуку до окончања избора и новог распореда снага на политичкој сцени. Хрватски народни сабор (ХНС) оптужује Изетбеговићеву странку да руши уставноправни поредак БиХ и Дејтонски мировни споразум, као и да званичници СДА свесно и бескрупулозно настављају „политику доминације бројнијег народа”. То је, кажу, наставак унитаристичке пропаганде, која жели да „уништи дух и традицију мултинационалне БиХ”, због чега је ову земљу потребно спасти од „радикалних идеолога”. Ове ставове ХНС је изнео после писма које је СДА упутио међународним представницима, у којем је, сем суседа – Србије и Хрватске – оптужио и Милорада Додика и Драгана Човића за блокаду институција и етничке поделе, „што се не може посматрати изоловано од геополитичких померања у свету”. Они у писму „отварају очи Бриселу”, па износе оптужбе на рачуне Србије, која, како кажу, једина није увела санкције Русији, „од које добија подршку за дестабилизацију БиХ”.

„Истицање руског утицаја у земљи у којој имамо директан пренос слома немачког дипломате који овде борави илегално јесте лицемерје за које је тешко наћи праву реч. Муслимани и даље форсирају антируску хистерију не би ли ушићарили који поен за себе. Захтев западним земљама да се спроведу и подрже реформе порука је да Србе и Хрвате не треба питати ни за шта и да је договор муслимана и западних земаља довољан”, одговорио је Додик, који истиче да Србија треба много више да се укључи у решавање проблема у БиХ јер је потписница Дејтонског споразума, што јој даје за право да реагује по свим питањима која се тичу овог уговора.