Грчка обара туристичке рекорде

Од нашег дописника

Атина – Акропољ дневно посећује 16.000 туриста. Изгледало је као грешка са једном нулом више, али се испоставило да је истина. Акропољ, али и цела Грчке бележе незапамћени број туриста.

Без обзира на  врућине, у центру Атине је протеклих дана било и преко 40 степени, свакодневно се на улазу у Акропољ формирају колоне туриста који стрпљиво чекају да посете највећи археолошки драгуљ, античко светилиште посвећено богињи Атини, заштитници главног града Грчке. Последње статистике кажу да сада недељно стиже милион туриста, да је их је само у јуну допутовало 3,5 милиона и да је закључно са јулом већ дошло преко 13 милиона гостију што је већ 13 посто више него 2019. која се сматрала најбољом туристичком годином. Само на Крфу је овог лета 15 одсто гостију више, Крит посети више од четири милиона туриста, на острвима је посећеност порасла за 20 процената. Успостављени су директни летови са САД одакле је овог лета стигла читава армија гостију  који су, с обзиром на своје материјалне могућности, битно утицали и на раст цена.

Енергетска криза, пандемија, рат у Украјини, али и појава љубичастих медуза које су узнемириле госте, судећи по готово стопостотној попуњености капацитета, нису утицали на грчку туристичку сезону. Напротив, у пракси су Грчку претворили у најпривлачнију дестинацију док су недолазак око 1,5 милион руских и украјинских гостију попунили  такозвани аутомобилски туристи из балканских земаља... Међу њима, нарочито на северу Грчке радо су виђени гости из Србије и Румуније који тврде да нема великог поскупљења иако је званично инфлација већ 11,5 посто. Тако, ако је 2021. сувлаки коштао 2,5 евра он је овог лета између 3,5 и 5 евра... Наравно, сем у монденским летовалиштима на острвима где може да кошта и 10 евра.

На острвима, посебно на Миконосу и Санторинију, али сада и Наксоу, Паросу, Лезбосу и мањим острвима која су „ушла у моду” важе друга правила, другачије цене мада је начин провода сличан... Са много музике, пића, познатим ди-џејевима, гостовањем популарних певача сем што је степен луксуза и дубина џепова гостију различита.

Овог лета су својим јахтама свратили и међу обичним туристима прошетали Мадона, манекенка Александра Амброзио која је касније пила и шљивовицу у Србији, Том Хилфингер, Клаудија Шифер, возач „формуле” Пјер Гасти, глумица Деми Мур, породица Бекам, Илон Маск власник „Тесле”, док је бивши британски премијер Борис Џонсон недавно обилазио таверне и плаже надомак Атине, а Голди Хоун са породицом као сваког лета уживала на Скијатосу...

Миконос је ипак „закон”, држава у држави, образац за добар провод где хиљаде туриста хрле да би бар на дан-два били део „општег лудила”, тоталне опуштености, атмосфере привидне присности са филмским звездама, богаташима, шеицима и лицима из света домаће естраде са којим шетају истим сокацима Миконса.

Амерички репер „50 центс” је за гостовање у једном клубу зарадио 300.000 евра, иако је уместо договорена два сата реповао неких 30 минута... Бизнисмен из Бугарске, кажу да је реч о власнику фудбалског клуба Лудогорец, платио је 1,7 милиона евра за својих 150 гостију, грчки певач Адонис Ремос је био задужен за добру атмосферу, а бизнисмен је оставио  бакшиш од 60.000 евра.

Узбуђење је изазвало  пристајање раскошне јахте „О птатиа” дуге 85 метара чије изнајмљивање без горива недељно кошта 800.000 евра. Међутим, њу је засенило појављивање „Алаје”, суперјахте од 111 метара, вредне 300 милиона евра која има базене, биоскопску салу, теретану и хелидром, десетак соба и госте који ретко силазе међу „обичан свет” који их посматра са обале. Међу њима је много  имућних гостију из арапског света који, како се испоставило, воле грчке певаче и сви знају за Ремоса. Тако је он поново био главна звезда партија који је у клубу „Намос” организован за грчко-арапског богаташа где је место у првом реду коштало 1.500 евра.

Овог лета, укус и жеље богатих туриста отишли су корак даље па су посебно тражени „партији” са грчким садржајем. То значи да сви морају бити одевени у античку одећу, цео програм је у том стилу, као у античком храму. Један богати Индус је тражио вече са древним грчким ритуалом који је укључивао присуство 12 различитих богова, нимфи и све за цену од 200.000 евра. Организатори кажу да се цене оваквих тематских вечери крећу од 10.000 до неколико стотина хиљада евра.

Наравно, и угоститељи покушавају да искористе прилику па су једном пару странаца за два пића и 12 острига наплатили 400 евра. Нико није очекивао да ће они, као и један други пар који је за полупразан тањир платио 600 евра, целу причу објавити на друштвеним мрежама и покренути лавину коментара, али и  пореских провера у ресторанима. Тако је само у једном објекту откривено да за ноћ нису издали 1.130 рачуна што је била чиста зарада од 86.000 евра.

Управо зато, туристе на грчким аеродромима и у лукама дочекују обавештења и брошуре које су саставни део акције „рачун, молим вас”. На туристе се апелује да не плаћају без рачуна и да се на тај начин сачувају од преваре, али и помогну грчким пореским органима. Брошура, такође, упозорава да су сви објекти, са изузетком таксиста и на киосцима, дужни да примају кредитне картице и да и за најмању суму издају рачун.

Министар туризма Василис Кикиљас поручује да Грчка жели да буде добар домаћин и да успешну туристичку сезону која је почела још у марту продужи и у зимским месецима. С том намером, а у време енергетске кризе и страха од зиме која долази, покренута је кампања да се што више пензионера из хладнијих европских земаља привуче да за суму коју ће морати да потроше за плаћање грејања у својим хладним земљама зимују у топлијој Грчкој. Само у Шведској рачун за струју у децембру износи 1.900 евра што је више него довољно за грчку зиму. Већ су у току разговори са амбасадорима скандинавских земаља, у плану је кампања у Немачкој, Француској... По речима министра туризма продужетак сезоне на овакав начин био би велики подстрек за грчку привреду која ће од туризма током лета, како се очекује, зарадити близу  20 милијарди евра што је више него очекивано. Истовремено, сваки додатни евро оставља отворену могућност за обезбеђивање Грцима још једног пакета помоћи за умањивање трошкова изазваних инфлацијом и енергетском кризом.