Субота, 10.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ин мемориам: Раде Милановић

У Београду је у 78. години живота преминуо Радислав – Раде Милановић, који је цео радни век провео у Југословенском аеротранспорту, у коме је у другој половини осамдесетих година минулог века био комерцијални директор. Било је то време највећег просперитета југословенске националне авио компаније, која је у то доба по величини била десета у Европи и 31. у свету.

Раде је рођен 13. марта 1944, у Београду. У комерцијалну дирекцију ЈАТ-а дошао је 1969. године, на место самосталног референта за домаћи терет, одакле је врло брзо распоређен за координатора домаће и међународне продаје. Након увођење редовног саобраћаја за Аустралију, од 1976. до 1981. је био помоћник, а потом руководилац представништва у Мелбурну. По повратку је био руководилац Тржишта прекоморских земаља. Био је иницијатор увођења ЈАТ експреса – испорука робе од врата до врата – услуге коју је видео у Аустралији, и коју је одмах, први, применио у Југославији. Следеће је било обележавање седишта, која до тада нису била нумерисана, већ је свако седао како је где стигао. Његовом заслугом, ЈАТ је први у Европи 1985. године увео забрану пушења у авиону на домаћим летовима. По узору на САС, уведена је Адријатик класа, побољшан је сервис у авиону, путнике на дугим линијама дочекивале су стјуардесе у народним ношњама, путници на лету до Аустралије имали су пет оброка...

Од 17. маја 1983. био је директор Комерцијалне делатности и услуга, највећег ООУР-а ЈАТ-а. За време његовог мандата ЈАТ је добио споствени резервациони систем и кол-центар.

Ипак, и његов као и ЈАТ-ов највећи успех били су резултати постигнути у превозу 1987. године, када је ЈАТ превезао око пет милиона путника. С више од 10.000 запослених, флотом од 36 авиона и комплетном инфраструктуром, ЈАТ је у то време одржавао 328 авио-линија, од чега 256 међународних, и повезивао Југославију са 61 светском метрополом, на свим континентима – изузев Јужне Америке.

Након истека мандата, 1988. године одлази најпре у Франкфурт, за регионалног директора за Немачку, а након годину дана прелази у Њујорк, за регионалног директора за Северну и Јужну Америку, где је сачекао увођење санкција, и остао до 1993. године, када је дошао у сукоб с тадашњим ЈАТ-овим руководством.

Радни однос у ЈАТ-у престао му је споразумно, 31. марта 1994. године, након чега је наступио тежи период његовог живота. Био је један оснивача и председник Управног одбора Удружења малих акционара ЈАТ-а и последњих година је предано радио на остваривању циљева Удружења - праву радника ЈАТ-а да добију акције њихове компаније

Раде је био свестран и страствен радник. У младости се прекалио као извиђач и фудбалер, где је стекао важно животно искуство које је касније примењивао и на пословима које је радио. Красиле су га врлине предузимљивог и храброг руководиоца, са идејама и решењима која су увек били испред времена. Био је безгранични ентузијаста који је свој ентузијазам знао да преносио на сараднике и све запослене.

Водио је и добио многе битке, али ову последњу – животну, на жалост није.

 

Јово Симишић

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.