Пошумљавање Србије

У рубрици Међу нама инжењер Срђан Танасковић 16. августа је на уверљив начин указао на могућности повећаног коришћења дрвета прерађеног у пелет, чији су циљ уштеде на куповини увозних енергената – нафте и гаса, чије ће цене у будућности бити недоступне већини потрошача у Србији. При томе аутор није занемарио ни потребу интензивног обнављања шума.

Готово сам сигуран да је, уз подстицај државе, поред постојећих, могуће релативно брзо подићи и нове погоне за производњу пелета. А посебно организовати масовну сечу (чишћење) преосталих шумских површина, нарочито ако се то препусти приватној иницијативи.

Међутим, сваки добронамеран грађанин забринут је због најаве неселективне сече шума. Јер, кад је у Србији пропагирано (и стимулисано) подизање постројења за производњу пелета, уверавани смо да је реч о технологијама које као сировину користе технолошки отпад настао прерадом дрвета и шумски отпад настао планском сечом оштећеног дрвећа. Невероватно је да се сада због производње пелета пропагира организована сеча здравих стабала јер се производњом пелета не повећава енергетска вредност прерађеног дрвета.

Ако верујемо званичним подацима, динамика пошумљавања у Србији не прати темпо организоване (и непланске) сече. Посебан је проблем обнављање великих површина шумских голети. У циљу побољшања ове неславне слике у заштити животне средине, скренуо бих пажњу будућој Влади Србије на могуће мере побољшања овог стања:

На једном од пољопривредних сајмова у Новом Саду, на стручном саветовању о очувању и увећању шумског богатства у земљама раније Југославије, тадашњи министар шумарства Словеније обавестио је присутне да је у Словенији законом утврђена обавеза сваког учесника у сечи шума да на 10 порушених стабала надлежном шумском газдинству мора уплатити трошкове производње и садње 11 нових садница.

Удружење учесника ОРА и волонтера Србије на једном од сабора акцијаша одлучило је да се обрати надлежним министарствима (пољопривреде, заштите животне средине и образовања) с предлозима: да се у пољопривредним школама у Србији у наставне програме, као део наставног процеса, уврсти масовна производња садног материјала за пошумљавање и озелењавање (и то уврсти у дугорочни програм пошумљавања Србије и програме локалних заједница); да Влада Србије пољопривредним школама бесплатно додели одговарајуће површине државног земљишта и обезбеди почетна средства за организовање производње расадних материјала; да се школама обезбеде обртна средства за запошљавање наставног кадра и организатора производње садница; да се створе услови да се, у складу с програмима локалних заједница, организују добровољне радне акције на пошумљавању и озелењавању насеља...

Тако би држава, без запошљавања великог броја дефицитарне снаге на производњи садног материјала и пошумљавању, обезбедила континуирану масовну производњу садног материјала за пошумљавање и озелењавање.

Акцијаши предлажу да се на контроли производње садног материјала и организацији пошумљавања ангажују студенти и професори Шумарског факултета и виших школа из те области у Србији, што би било део њихових наставних програма.

Било би добро ако би читаоци листа „Политика” предложили и друга решења која би поспешила развој шумарства и коришћење дрвета у енергетске сврхе у Србији.

Стеван Стојановић,
дипл. ек.