Преводилац је гласник

У преводилачке воде упловила сам релативно касно и то помало оклевајући. За то што се данас могу звати преводиоцем заслужна је директорка младе издавачке куће „Ваганар”, са којом делим љубав према француској књижевности.

Одувек сам сматрала да велики преводиоци свакако морају бити писци или песници јер су само они у стању да преточе мелодију, звучност и нијансе једног језика на други, једино они могу да искажу оно што је обичном човеку неизрециво. Ако се ограничимо на француску књижевност, наићи ћемо на низ примера који говоре у прилог овој тези. Сетимо се само ненадмашних превода Станислава Винавера, Данила Киша, Коље Мићевића...

На почетку свог преводилачког пута, природно сам се запитала како се уопште усуђујем да се на тај начин приближим друштву цењених и већ етаблираних имена у овој области. На срећу, жеља да се опробам у овом подухвату била је јача од страха да у њему не успем, те сам схватила да преводилац не мора бити нужно писац, али да његова веза са писаном речју мора бити нераскидива и исконска, да она сеже у најраније детињство и љубав према књигама.

Добар преводилац је пре свега искусан, дугогодишњи читалац. Да би успео у свом занату, он мора имати богато читалачко искуство. Добро познавање језика са ког се преводи се подразумева, као и широка општа култура, свестраност, известан дар за писање, богатство речника. Али сложићете се да су све горе наведене вештине управо плод читања добрих превода. Пут до успеха једног преводиоца поплочан је свим књигама које је претходно прочитао. Тај пут је дуг, трновит, усамљенички и често пун препрека, али смо у стању да их савладамо захваљујући ономе што нас је у књижевном смислу изградило. Убеђена сам и да проналажење добрих преводилачких решења, након што сте провели безброј ноћи размишљајући о њима, произилази из мозаика који сте сами сложили кроз читање.

Након првог превода историјског романа, који је подразумевао исцрпљујући истраживачки рад и проверу многобројних чињеница, пожелела сам да њиме ставим тачку на ово искуство. Али врло брзо сам схватила да је превођење један зачарани круг у позитивном смислу, из кога се не можете и не желите извући, или да употребим актуелну реч „зараза”, али за коју, на срећу, нема лека. Превођење је и страст, својеврсно умеће и стални изазов који пред себе постављате.

Преда мном су тренутно два изазова – превод још једног романа и једне књиге за децу. У том смислу волела бих да се више говори о превођењу књижевности за децу и потешкоћама на које моје колеге наилазе у овој области. Будући да је детињство тај кључни период у којем се развија љубав према писаној речи, од изузетне је важности да деца пред собом имају квалитетна издања и добре преводе.

Превођење није посао већ прави хуманистички позив, а преводилац је својеврсни – гласник. А ако имате среће да преводите живе писце и ступите у контакт с њима како бисте разрешили све недоумице, што нам савремене технологије омогућавају, ваше могућности су неограничене. 

Књижевна преводитељка с француског језика