„Отворени Балкан” убрзава интеграције региона

Специјално за „Политику” 

За суочавање с последицама кризе изазване ковидом 19 Влада Републике Северне Македоније донела је шест пакета економских мера у планираном износу од око 576 милиона евра. Према званичним подацима, у 2021. години 6.993 компаније су престале с пословним активностима, а у првих шест месеци ове године нису успеле да преживе 4.874 фирме. Мере јесу допринеле умањењу негативних ефеката, али би учинак био бољи да су биле боље усмерене, да су имале континуитет и да су били једноставнији услови за добијање подршке, каже у интервју за „Политику” Трајан Ангелоски, председник Савеза привредних комора Северне Македоније.

„Ове године, с почетком украјинско-руског сукоба, криза је добила нови облик и ширу димензију. Предузећа су у константној борби за одржавање пословних активности и ликвидности, суочавајући се с растом цена енергената и сировина, које се мењају на дневном нивоу. За суочавање с енергетском кризом за сада имамо само препоруке владе, а очекујемо и конкретне мере. Савез у континуитету истиче да је за стабилизацију компанија неопходна субвенција рачуна за струју, комплетно стављање у функцију домаћих капацитета за производњу електричне енергије, чији део треба дати привреди. Такође, затражили смо и подршку за коришћење обновљивих извора енергије”, истиче Ангелоски. Како оцењујете економску сарадњу Србије и Северне Македоније? На који начин би се она могла унапредити?

Успостављени политички дијалог омогућава континуирани и стални развој билатералних односа и сарадње. Србија је наш највећи трговински партнер међу републикама некадашње Југославије. Македонска економија је компатибилна са српском економијом, оне се складно допуњују и имају тенденције за заједнички будући развој. Према подацима Државног завода за ревизију, у првих шест месеци ове године Србија је на четвртом месту према обиму трговинске размене, извоз је повећан за 35,7 одсто, а увоз на 33 процената. Неопходно је квалитетније инфраструктурно повезивање. На пример, имамо само један модеран гранични прелаз – недостаје још неколико таквих. Железнички транспорт, како за путнике, тако и за робу, комплетно је запостављен, а авионски саобраћај је остављен на минималном броју летова – један лет дневно, а неким данима ниједан.

Колико је јачање Иницијативе „Отворени Балкан” важно за превазилажење економских изазова с којима се суочавамо?

Иницијатива „Отворени Балкан” треба да креира повољније пословно окружење у региону, услове и оперативне мере који ће подстицати и подржавати економску сарадњу између земаља које су за сада укључене, и то Северна Македонија, Србија и Албанија, уз наду да ће се укључити и друге државе западног Балкана. Затражили смо да се омогући зелени коридор на граничним прелазима за организоване туристичке туре, како туристи не би губили драгоцене сате чекајући у аутобусима. Бизнис захтева да почнемо да делујемо у правцу интегрисања инвестиционих тржишта (берзи), као и у смеру либерализације тржишта енергетике, те у сфери услужних делатности, без царинских дажбина и осталих ограничења. Имамо могућност да повезивањем бизниса обезбедимо заједнички наступ на трећим тржиштима, као и заједничко привлачење страних инвестиција. Очекујемо да се цео процес регионалне интеграције одвија много брже и да што пре осетимо позитивне добробити.

Северна Македонија се на путу ка ЕУ саплела о бројне препреке. То, свакако, остаје њен стратешки циљ, као и циљ земаља западног Балкана. Колико у томе помаже „Отворени Балкан”?

Релевантне регионалне иницијативе нису замена процеса проширења ЕУ, остаје стратешки интерес земаља региона да постану пуноправне чланице ЕУ и да на тај начин створе боље услове за живот својих грађана. Али исто тако смо свесни да не треба да чекамо на чланство у ЕУ да бисмо изградили јаке институције, правну државу, владавину права, инвестирали у образовање и науку, у иновације, зелену транзицију, што по аутоматизму значи и подизање квалитета живота, као и боље пословно окружење за нове инвестиције.