Огрев задаје бригу купцима

Да ли ћемо ове зиме цвокотати, главно је питање готово свих грађана Србије јер на шта год да се грејали, све је извесније да ће бити неизвесно. Гласине о могућим рестрикцијама струје задају главобоље онима који се греју на електричну енергију, док они који користе чврсто гориво муку муче са поскупљењима огрева и са несташицом пелета.

– Дрва и угља има довољно, а највећи проблем је са пелетом. Људи купују то што дође, а ми смо сви мање-више распродали лагере које смо имали одраније. Тешко је набавити нов пелет јер се фабрике жале да немају сировину, немају дрва, да им је смањена производња. Инспекције су контролисале и њих и нас. Очигледно да је у питању неки проблем на релацији „Србијашума” и фабрика – претпоставља власник једног београдског стоваришта који је желео да буде анониман.

Угаљ је, како додаје, ове године скупљи 40 одсто у односу на прошлу годину, а домаћег у продаји уопште и нема јер све што домаћи рудници раде троши се за производњу струје. Огревног дрвета на овом стоваришту је довољно, а цена се креће од 10.500 до 10.800 за цело дрво.

И Тања Апрцовић са стоваришта „Копаоник”, које се бави продајом дрвета и пелета, каже да се ситуација знатно променила у односу на претходну годину.

– Пелет је ограничен на 38.000 динара по тони и остало је нешто мало залиха. Дрва су 13.700 динара у палети од 1,2 просторна метра и у односу на прошлу годину скупља су 60, 70 одсто. Проблем је највећи са пелетом, произвођачи би да испоруче робу по цени од 38.000 колико је држава ограничила и онда би ми требало то да продамо за исти износ. Где смо ми ту? – пита се Апрцовићева и каже да је у Црној Гори, рецимо, фабричка цена пелета ограничена на 270 евра, а трговци могу да га продају за 320 евра, што значи да је и њима остављена могућност да нешто зараде.

– Нико не може да предвиди шта ће се тачно дешавати. Држава би морала да преузме ствар у своје руке, али не ограничењем продаје робе коју смо ми већ купили по скупој цени. Најбоље решење је да држава преузме једну пелетару, јер док год се то не деси, ове нереалне цене биће наша реалност – истиче Апрцовићева и додаје да се мора обезбедити равноправност у набавци јер су трговци који легално послују у великом проблему у односу на оне који раде на црно и више зарађују.

Ништа мањи хаос није ни на тржишту угља, где цене такође иду у небеса, потврђује власник још једног београдског стоваришта.

– Главни кривац за то је нови ценовник угља из „Колубаре” и „Костолца” који је стигао из ЕПС-а пре три месеца. Они су дигли цене, али тог угља уопште нема у продаји. А чим су они то урадили, и рудник „Бановић” је подигао цене, а одмах затим и „Пљевља”. Цене су неки подизали и до четири пута. На пример, рудник „Миљевина” из Фоче продавао је угаљ за 50 евра, а сада за 100 – наводи саговорник који је такође желео да се не објављује његово име.