Ogrev zadaje brigu kupcima

Da li ćemo ove zime cvokotati, glavno je pitanje gotovo svih građana Srbije jer na šta god da se grejali, sve je izvesnije da će biti neizvesno. Glasine o mogućim restrikcijama struje zadaju glavobolje onima koji se greju na električnu energiju, dok oni koji koriste čvrsto gorivo muku muče sa poskupljenjima ogreva i sa nestašicom peleta.

– Drva i uglja ima dovoljno, a najveći problem je sa peletom. Ljudi kupuju to što dođe, a mi smo svi manje-više rasprodali lagere koje smo imali odranije. Teško je nabaviti nov pelet jer se fabrike žale da nemaju sirovinu, nemaju drva, da im je smanjena proizvodnja. Inspekcije su kontrolisale i njih i nas. Očigledno da je u pitanju neki problem na relaciji „Srbijašuma” i fabrika – pretpostavlja vlasnik jednog beogradskog stovarišta koji je želeo da bude anoniman.

Ugalj je, kako dodaje, ove godine skuplji 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, a domaćeg u prodaji uopšte i nema jer sve što domaći rudnici rade troši se za proizvodnju struje. Ogrevnog drveta na ovom stovarištu je dovoljno, a cena se kreće od 10.500 do 10.800 za celo drvo.

I Tanja Aprcović sa stovarišta „Kopaonik”, koje se bavi prodajom drveta i peleta, kaže da se situacija znatno promenila u odnosu na prethodnu godinu.

– Pelet je ograničen na 38.000 dinara po toni i ostalo je nešto malo zaliha. Drva su 13.700 dinara u paleti od 1,2 prostorna metra i u odnosu na prošlu godinu skuplja su 60, 70 odsto. Problem je najveći sa peletom, proizvođači bi da isporuče robu po ceni od 38.000 koliko je država ograničila i onda bi mi trebalo to da prodamo za isti iznos. Gde smo mi tu? – pita se Aprcovićeva i kaže da je u Crnoj Gori, recimo, fabrička cena peleta ograničena na 270 evra, a trgovci mogu da ga prodaju za 320 evra, što znači da je i njima ostavljena mogućnost da nešto zarade.

– Niko ne može da predvidi šta će se tačno dešavati. Država bi morala da preuzme stvar u svoje ruke, ali ne ograničenjem prodaje robe koju smo mi već kupili po skupoj ceni. Najbolje rešenje je da država preuzme jednu peletaru, jer dok god se to ne desi, ove nerealne cene biće naša realnost – ističe Aprcovićeva i dodaje da se mora obezbediti ravnopravnost u nabavci jer su trgovci koji legalno posluju u velikom problemu u odnosu na one koji rade na crno i više zarađuju.

Ništa manji haos nije ni na tržištu uglja, gde cene takođe idu u nebesa, potvrđuje vlasnik još jednog beogradskog stovarišta.

– Glavni krivac za to je novi cenovnik uglja iz „Kolubare” i „Kostolca” koji je stigao iz EPS-a pre tri meseca. Oni su digli cene, ali tog uglja uopšte nema u prodaji. A čim su oni to uradili, i rudnik „Banović” je podigao cene, a odmah zatim i „Pljevlja”. Cene su neki podizali i do četiri puta. Na primer, rudnik „Miljevina” iz Foče prodavao je ugalj za 50 evra, a sada za 100 – navodi sagovornik koji je takođe želeo da se ne objavljuje njegovo ime.