Шта је културно добро

У рубрици Међу нама Мирослав Тодоровић из Призрена 1. августа износи познате, али мало коришћене податке о рушењу српских цркава и манастира (155) и надгробних споменика (10.000) на Космету. Чим се зарати или само укаже нека друга прилика да Срби страдају, непријатељ то одмах користи. У Сарајеву је пре рата у градском подручју било око 120 џамија. Данас их, кажу, има више од 700. Било их је и у Војводини. Панчево су дуже од 150 година држали Турци. Било је центар Панчевачког санџака. Сигурно је имало џамије, као и свугде у Турској. Данас у Војводини нема трага о боравку Турака. Аустрија је све темељито почистила. Порушила је и београдске џамије, па се сада само понешто може наћи, а ми то љубоморно чувамо (Безистан, зиндан, сахат-кула).

Чувамо и аустријске остатке – Петроварадинску тврђаву, капију Карла Шестог, Калемегдан... Петроварадинска тврђава је једна од више тврђава на Дунаву саграђених за одбрану од Турака. Када су Турци продрли у Аустрију освојили су и те тврђаве па их надаље користили за своје потребе. Ипак једног дана су морали да се повуку, а Аустрија је порушила све те тврђаве, осим Петроварадинске, коју чувамо као очи у глави. Тврдимо да су то споменици културе. Да ли су то заиста?

Његослав Вукотић,
Панчево