Бри­сел жели команду над кризом у Европи

Овог пу­та Ур­су­ла фон дер Ла­јен ни­је са­че­ка­ла зва­ни­чан ис­ход ван­ред­не ми­ни­стар­ске сед­ни­це су­ве­ре­них чла­ни­ца ЕУ по­во­дом та­мо­шње не­за­пам­ће­не енер­гет­ске кри­зе. На­и­ме, Фон дер Ла­је­но­ва је у сре­ду, 48 са­ти пре да­на­шње ми­ни­стар­ске сед­ни­це, са­оп­шти­ла пе­то­кра­ки пред­лог из Бри­се­ла за бор­бу ЕУ про­тив „астро­ном­ских це­на елек­трич­не стру­је и oгромне ћу­дљи­во­сти тр­жи­шта”, са цен­трал­ном уло­гом Европ­ске ко­ми­си­је (ЕК)у ње­му.

„Из­ла­зи­мо са ску­пом хит­них ме­ра ко­је ће за­шти­ти­ти угро­же­не по­тро­ша­че и би­знис и по­мо­ћи им да се при­ла­го­де”, ис­та­кла је Фон дер Ла­је­но­ва.

Оба­ве­зно сма­ње­ње по­тро­шње стру­је у „шпиц са­ти­ма” у свим чла­ни­ца­ма уни­је; огра­ни­че­ње це­не енер­ги­је, укљу­чу­ју­ћи и „рам­пу” на при­хо­де ком­па­ни­ја ко­је про­из­во­де стру­ју по ни­ској це­ни (из об­но­вљи­вих из­во­ра) уз пре­ра­спо­де­лу њи­хо­вих „нео­че­ки­ва­них енорм­них за­ра­да за­рад угро­же­них”. Уз по­се­бан на­гла­сак на мак­си­мал­ну це­ну ру­ског га­са. То су кључ­не став­ке СОС – енер­го­пла­на Бри­се­ла.

Од­лу­ка пред­сед­ни­це ЕК да пре­тек­не Че­шку, ак­ту­ел­ног пред­се­да­ва­ју­ћег ЕУ и др­жа­ве чла­ни­це у зва­нич­ном пред­ста­вља­њу сво­јих ви­зи­ја за ре­ша­ва­ње го­ру­ће енер­гет­ске кри­зе, „за­сле­пео” је мно­ге по­ли­тич­ке пре­сто­ни­це те за­јед­ни­це др­жа­ва, ка­ко пре­но­си „По­ли­ти­ко”. На­кон из­ла­га­ња Фон дер Ла­је­но­ве, Ма­те­уш Мо­ра­вјец­ки, пре­ми­јер Пољ­ске, јав­но је по­сум­њао у мо­ти­ве Бри­се­ла да баш са­да пред­ло­жи „хит­не (енер­гет­ске) ме­ре”. Енер­гет­ска кри­за у ЕУ ина­че ти­ња већ од про­шле је­се­ни, да би еска­ли­ра­ла на­кон „спе­ци­јал­не вој­не опе­ра­ци­је” Ру­си­је у Укра­ји­ни, кра­јем фе­бру­а­ра.

„Они (ЕК) већ узур­пи­ра­ју екс­тра над­ле­жно­сти ко­јих не­ма у (ЕУ) по­ве­ља­ма. Про­тив­ник сам да се Бри­се­лу до­де­ли и пе­даљ но­вих овла­шће­ња над ин­сти­ту­ци­ја­ма ЕУ”, пре­нео је лон­дон­ски „Фај­нен­шел тајмс” из­ја­ву Мо­ра­вјец­ког.

Уочи да­на­шње сед­ни­це ми­ни­ста­ра енер­ге­ти­ке др­жа­ва чла­ни­ца ЕУ, Ана Мо­сква, пољ­ска ми­ни­стар­ка за кли­му, ис­та­кла је да је Вар­ша­ва „ап­со­лут­но про­тив” кључ­ног од пет пред­ло­га Бри­се­ла. То јест, про­тив за­ми­сли ЕК да чла­ни­ца­ма уни­је на­мет­не ре­дук­ци­је стру­је у „шпиц са­ти­ма” (за 10–15 од­сто, у још нео­д­ре­ђе­ном пе­ри­о­ду).

„Раз­у­мем да би пред­сед­ни­ца Европ­ске ко­ми­си­је же­ле­ла да уште­ди­мо енер­ги­ју и мо­же да апе­лу­је, али она не­ма овла­шће­ња да при­мо­ра­ва би­ло ко­ју зе­мљу на то”, ре­кла је Мо­сква, под­се­ћа­ју­ћи да чла­ни­це уни­је пре­ма ва­же­ћем устрој­ству те за­јед­ни­це др­жа­ва има­ју сво­је над­ле­жно­сти у енер­гет­ској по­ли­ти­ци.

„Европ­ска уни­ја по­ку­ша­ва да се­би дâ ауто­ри­тет ко­ји не по­сто­ји. Од­лу­ке о енер­гет­ском мик­су, на­чи­ну на ко­ји ко­ри­сти­мо го­ри­во, ка­ко ко­ри­сти­мо енер­ги­ју (стру­ју) и гас, у над­ле­жно­сти су зе­ма­ља ЕУ”, ре­кла је она.

Ка­кав би мо­гао би­ти ис­ход сед­ни­це ми­ни­ста­ра енер­ге­ти­ке ЕУ да­нас, оста­је да се ви­ди. Пре­ма на­ја­ва­ма из Бри­се­ла, ко­нач­на вер­зи­ја ЕУ стра­те­ги­је за бор­бу про­тив енер­гет­ске кри­зе не­ће би­ти обе­ло­да­ње­на пре го­во­ра Ур­су­ле фон дер Ла­јен о „ста­њу ЕУ” 14. сеп­тем­бра.

За­што је он­да пред­сед­ни­ца ЕК не­де­љу да­на ра­ни­је јав­но иза­шла пред чла­ни­це ЕУ с пред­ло­гом? Оне сва­ка­ко већ има­ју раз­ли­чи­то ми­шље­ње о ре­ше­њи­ма енер­го­кри­зе у ЕУ.

Јед­но од мо­гу­ћих об­ја­шње­ња ви­дљи­во је из рад­не сат­ни­це Европ­ске ко­ми­си­је иду­ће сед­ми­це. „У уто­рак (13. сеп­тем­бра) Европ­ска ко­ми­си­ја тре­ба да пред­ста­ви свој пред­лог ’Инструментa за хит­не слу­ча­је­ве је­дин­стве­ног тр­жи­шта’ (SMEI) ка­ко би олак­ша­ла мо­ни­то­ринг ла­на­ца снаб­де­ва­ња кри­тич­них сек­то­ра и ван­ред­них си­ту­а­ци­ја и ин­тер­ве­ни­са­ла на тр­жи­шту”, пре­нео је бри­сел­ски пор­тал „Евро­ак­тив”, по­зи­ва­ју­ћи се на пред­лог тог до­ку­мен­та.

Пре­ма за­ми­сли о SMEI, а ка­ко ја­вља овај пор­тал, Европ­ска ко­ми­си­ја има­ла би уло­гу да спре­чи ме­ђу­др­жав­но по­ста­вља­ње „рам­пи” у слу­ча­ју кри­за као што се де­си­ло на по­чет­ку пан­де­ми­је и ко­је је већ у на­зна­ка­ма енер­го­пла­но­ва по­је­ди­них чла­ни­ца пред зи­му. Та­ко­ђе, ЕК пла­ни­ра да ус­по­ста­ви сво­ју ска­лу ка­ко се утвр­ђу­је „ван­ред­но ста­ње” за све чла­ни­це, као и за све при­вред­не сек­то­ре. Европ­ска ко­ми­си­ја, пре­ма истом из­во­ру, има већ при­пре­мље­ну ор­га­ни­за­ци­о­ну ше­му са­ве­то­дав­не гру­пе за та­кве при­ли­ке, као и ска­лу па­пре­них фи­нан­сиј­ских ка­зни за оне ко­ји не бу­ду спрем­ни да са­ра­ђу­ју (на при­мер фир­ми ко­је од­би­ју да Бри­се­лу до­ста­ве ста­ње сво­јих за­ли­ха по­је­ди­них ва­жних ар­ти­ка­ла, ре­ци­мо га­са).

Оста­је још са­мо да се Европ­ски са­вет сло­жи с но­вим на­сто­ја­њем Европ­ске ко­ми­си­је да у сва­кој кри­зи, па и енер­гет­ској, за­до­би­је „цен­трал­ну ко­ман­ду”.