Шта је Блинкен рекао Зеленском

Посета тима Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) нуклеарној електрани у Запорожју могла би да донесе извесну промену ситуације на ратишту у Украјини. Уз офанзиву украјинских снага, која је упитног карактера, али је у Кијеву и западним медијима представљена као одлучујући помак после шест месеци дефанзиве – чак се говори и о могућности склапања примирја. После обновљеног гранатирања околине нуклеарке и суседног Енергодара, који је остао у потпуном мраку, шеф ИАЕА Рафаел Гроси је најавио да би договор руске и украјинске стране о ненападању нуклеарке обезбедио стабилизацију ситуације. Он је за италијанску „Републику” навео да би Русима и Украјинцима могло да се постави једноставно питање: Да ли сте сагласни да се нуклеарка не напада? Па, хајде, онда да направимо једноставан споразум да је заштитимо и договоримо „неповредивост електране”.

НУКЛЕАРНО ГОРИВО: Руска страна очигледно не разматра могућност повлачења из електране, али се у медијима појављују различите могућности: од довођења мировних посматрача у ову област до тога да би две стране ипак могле да крену од ове тачке у правцу барем неког примирја. С друге стране, потпредседница украјинске владе Ирина Верешчук позвала је становнике у близини електране да како знају и умеју напусте ову територију. Та најава може да води и ка екстремном сценарију: да је планирано изазивање акцидента.

Они који мисле да би до неке врсте примирја могло да дође баш поводом запаљиве ситуације око нуклеарке, истичу да је изненадна тајна посета америчког државног секретара Ентонија Блинкена Кијеву сигурно имала стратешке глобалне циљеве, а не свакодневне већ уобичајене разговоре о наоружавању Украјине. Многи сматрају да је због исцрпљивања војних ресурса европских савезника у НАТО и предстојеће енергетске кризе која им доласком зиме екстремно прети – дошло време за привремени прекид ратних дејстава од неколико месеци, барем док се ударни зимски период не преброди. У међувремену би се радило на постизању јединства европских чланица које се убрзано нарушава по различитим основама.

ЖИТО ИДЕ У ЕУ: И активности Реџепа Тајипа Ердогана говоре томе у прилог, као и незадовољство Владимира Путина споразумом о промету жита. Након што је обелоданио да су само два од 87 бродова са житом завршила у земљама којима је најпотребније, а сви остали у европским – очигледно је да је дошло време за ресетовање тог споразума. Званична Москва је учинила позитиван корак уласком у овај споразум, али није добила онолико колико је желела, барем што се тиче извоза њених пољопривредних производа и ђубрива.

Нагађа се да је после украјинске контраофанзиве у области Харкова и Херсона, Блинкен са Зеленским можда разговарао о плану деокупације у извесном степену, а потом дипломатске иницијативе. Руси су генерално спремни за преговоре, а није им страно ни да учине територијалне уступке, како су то већ урадили повлачећи се из одређених области. И самом Кијеву, као и њиховим главним савезницима, САД и Великој Британији, сасвим је јасно да украјинска војска са свим наоружањем и војном обуком сада није у стању да направи било какав преокрет.

ЗИМСКА ПАУЗА: То, наравно, неће значити да је „украјински пројекат” пред напуштањем, али би им зимска пауза у којој би се ЕУ и Украјина колико-толико консолидовале – била добродошла. Иако руска војска, не зазире од зимских услова и њој би скидање одређених санкција одговарало, без обзира на то што је у енергетском сектору профитирала од блокада.

Оне политичке снаге које верују да је дошао моменат за оживљавање мировног процеса, сматрају да би у позадини украјинске контраофанзиве и затегнуте ситуације око нуклеарке у Запорожју, Путину могли да дају понуду о враћању на позиције пре 24. фебруара у замену за укидање дела санкција и неутралан статус Украјине у војном погледу. Крим, на жалост Зеленског, није у овој опцији. Али и он сам је потпуно свестан да економска ситуација у земљи није добра и да свакодневни апели за финансијском и војном помоћи не падају више на плодно тло јер су, нарочито, европске државе све више заокупљене собом. После посете украјинског премијера Дениса Шмигаља Берлину, он у Кијев није донео много оптимистичних вести. Европске елите остају вољне да дугорочно снабдевају Украјину оружјем у догледној будућности, и стога се Европљани и даље обавезују да ће наставити испоруке, али не нужно сада, већ за неколико месеци, можда чак и годину дана. На крају, ни састанак министара одбране држава чланица НАТО-а у Рамштајну није прошао тако добро. Министри неких чланица су јасно рекли да би могло бити проблема с војном помоћи. Јесу они за наставак војне помоћи, али у складиштима није остало много оружја.