Производња млека смањена, мале фарме се гасе

ПОДГОРИЦА - Производња млека у Црној Гори је смањена у односу на прошлу годину, првенствено због пораста свих инпута, што је условило да сви фармери раде са губитком, а поједине мале фарме, посебно на северу, су се и угасиле. Из Удружења сточара Даниловград очекују да се ситуација са производњом побољша увозом 850 јуница који је планиран до краја године.

Председник Удружења Владо Лакић за РТЦГ је рекао да је производња више млека могућа, али да проблем постоји са октупљивачима. „Имамо малу количину дневног млека, више увозимо УХТ млеко и прерађевине. Сировог практично да и немамо. Увоз је из држава окружења милион литара УХТ, а остала 20 милиона литара. Та ситуација не иде на руку произвођачима. Откуп млека опао је у односу на прошлу годину, проблеми су велики. Десило се да тржиште Црне Горе не може да издрже овај притисак, и произвођачи послују са губитцима већ две године”, казао је Лакић.

Тврди да проблем није у исплати субвенција, већ у томе да оне више нису довољне да би се пословало рентабилно. Уз најаве из ЕУ да се и оне морају смањивати Црна Гора ће бити у још већем проблему.

„Сви се морају укључити у решавање. Због кризе на тржишту држава је помагала, али расподела тог колача између нас, откупљивача, дистрибутера и маркета је погрешна. Веће фарме су могле боље да опстану, али не да рентабилно послујемо. Ми смо иницирали радну групу која ће пратити стање на терену, али није она довела до неког бољитка. Потребно је произвођачима повећати откупну цену за 10 до 15 центи по литру”, казао је Лакић.

Напомиње да је проблем и са погонским горивом, и тај део се мора законски уредити како би произвођачима били смањени трошкови. Министарство је урадило попис државног земљишта и очекује да ће и то помоћи да се направи развојна стратегија, пренео је Танјуг.

Секретар одбора Удружења пољопровреде и прехрамбне производње ПКЦГ Лидија Рмуш истиче да је главни проблем недостатак сточног фонда, те оцењује да држава мора да издваја много више за сточарство од 1,2 одсто из буџета.

„Наше млекаре, око 30 њих, откупе око 26 милиона литара, од чега 3,5 милиона пласирају на тржиште, као конзумно или како се каже у кесицама. Остало се користи за производњу прерађевина од млека. Увозимо 26 до 27 милиона литара годишње углавном УХТ млека, и јасно је да то 3,5 милиона подмирује само око 10 одсто тржишта. Тако да то није довољно”, каже Рмуш.

Проблем у Црној Гори је, каже, то што нема инсталисане капацитете за производњу УХТ млека, које се овде највише троши, па је због тога и увоз толики. Улагати у таква постројење опет је како објашњава дискутабилно уколико се не повећа сточни фонд. Са јогуртом је другачија ситуација, ту је оснос 50:50. „Највише увозимо УХТ млека из БИХ, па ове године је то 60 одсто, а 35 одсто из Србије”, додала је Рмуш.