Континуитет ангажованости Раше Тодосијевића

Нови Сад – Неоавангардни уметник Драгољуб Раша Тодосијевић из Београда, истакнут и на светској сцени савремене уметности, представља у Новом Саду – Европској престоници културе, свој дуги, ангажовани уметнички рад кроз ретроспективну изложбу „Сутра је понедељак”, која је пре неколико дана отворена у Музеју савремене уметности Војводине. Изложба жели да укаже на континуитет његове праксе која делује у пољу друштвено политичке ангажоване уметности, рекла је на отварању кустоскиња изложбе и овог музеја Сања Којић Младенов.

„Он је кроз читав период свог уметничког рада успео да остане аутономан, независан и слободан на уметничкој сцени, што је велика реткост за једног уметника данас, и поред свих изазова и проблема које је имао током свог уметничког рада”, казала је кустоскиња и коауторка каталога изложбе.

Тодосијевић је носилац многих награда, али велико међународно признање дошло му је из претходне сарадње са овим музејом, који је 2011. године био продуцент изложбе на представљању Србије на 54. Венецијанском бијеналу (изложба „Светлост и тама симбола”). Тада је понео међународно признање („Уникредит награда Венеције”), што је прва и једина награда, како то у музеју истичу, коју је павиљон наше земље до сада добио на овој реномираној манифестацији.

„Па, Драгољубе”, казао је уметник на отварању изложбе, „кад си већ излагао на Бијеналу у Венецији, хајде да видимо да направимо и овде једну изложбу. Не да буде у потпуности реплика венецијанског бијенала – није могуће, јер тамо је била велика изложба и компликована, са неким чамцима, бурадима...”.

Сада се у Новом Саду могу видети његови радови из колекције Музеја савремене уметности Војводине, Музеја савремене уметности „Арс Еви” у Сарајеву и Центра за културу „Градац” у Рашкој. Током изложбе која ће бити отворена до 5. октобра, биће одржан разговор са уметником који ће водити Јерко Денегри (15. септембра), као и вођења кроз изложбу коју ће тумачити и Урош Ђурић.

„Када се сетим Новог Сада, увек имам ту неку малу, сентименталну, далеку, визију прошлих дана када смо као млади људи, окупљени око Студентског културног центра, покушали да, сем Београда, излажемо још негде”, казао је Тодосијевић овим поводом.

Он је наиме био, по речима кустоскиње, један од протагониста неформалне београдске групе концептуалних уметника, која је крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века начинила радикални критички отклон од социјалистичког модернизма. Међу њима је била и Марина Абрамовић и тада су почела њихова истраживања нових уметничких форми: перформанса, видеа, инсталација...

Осим што су успели да излажу у Београду, група је успела и на новосадској Трибини младих, у малој галерији у Католичкој порти, за коју им је Денегри рекао да је спремна за нове ствари и која им је била замах за даљи рад. Уметник је испричао и да они који су тада „држали” Трибину младих, нису били базично сликари, већ преводиоци и неко ко се бави литературом, али да је рефлекс модернизма свима њима био подстицај.

„После је та изложба отишла за Загреб, за Љубљану, али кренула је од СКЦ-а, Трибине младих, па даље. Нова уметност, назовите је како хоћете, увек је овде наилазила на анимозитет, интензивни отпор, негодовање, на терање шеге. То је био разлог зашто су се сви разбежали по свету”, каже Раша Тодосијевић.

Према речима Сање Којић Младенов, изложба „Сутра је понедељак” надовезује се на цинично-ироничне текстуалне радове уметника, који бележе његов рад од деведесетих година, а подстакнути су манипулацијом у медијима, тако да он њима даје, на неки начин, одговор на ову тему. На изложби се може видети и „Единбуршка изјава” о томе „ко профитира од уметности, а ко поштено зарађује”. Неки радови нису никад раније излагани у Србији, као што је рад из сарајевског музеја. Изложена је и инсталација која је до сада била само у Лудвиг музеју у Бечу. Ту је и његов „Дневник”, серијал „Бог воли Србе”, „Шта је уметност” и друго, а нове графике говоре да је он и даље плодан стваралац.