Супротстављање свету

Нови троброј часописа „Градац” посвећен је једном, донекле заборављеном, покрету који је извршио пресудан утицај на читаву генерацију младих људи широм Европе – Ситуационистичкој интернационали. Часопис је приредио Алекса Голијанин према чијим је речима, у периоду од 1952. до 1972. године, ова група „несуђених уметника, лаичких теоретичара и чистих пропалитета, развила најлуциднију критику модерних облика доминације и отуђења”. Ситуационисти су најпознатији као директни инспиратори и учесници побуне у мају 1968. године.

Кључна личност Ситуационистичке интернационале, Ги Дебор, рођен је 28. децембра 1931. године. Човек који ће, заједно са „саборцима”, инспирисати последњу велику побуну у 20. веку, рођен је у Паризу, у породици погођеној Великом депресијом.

– Године 1950, после полагања пријемних испита за Универзитет, Дебор прелази из Кана у Париз, али, не уписује ниједан факултет. Време проводи у бескрајним лутањима, дискусијама и напијању с делинквентима, одбеглим малолетницама и другим сумњивим елементима с леве обале Сене, бележи Голијанин и преноси Деборова сећања: „Била су то деца без корена, пристигла из свих делова Европе. Многи нису имали дом, родитеље, документа. Живели смо на улицама и по кафеима, као чопор дивљих паса. Увек нам је успевало да набавимо лоше вино и хашиш из Алжира. Делили смо све.”

Из такве „базе” формиран је летристички покрет, на челу са Исидором Исуом, који се ослањао на наслеђе још једног револуционарног уметничког покрета, дадаизма, а после њега је формирана Ситуационистичка интернационала која је привукла следбенике из читаве Европе. Један од највећих скандала, који је организовала летристичка група, био је упад на Ускршњу мису у Нотр-Даму у Паризу, 9. априла 1950. године. Затим је уследио антифилм Гија Дебора, „Урлици у славу Де Сада”, који је, између осталог, утицао на стварање Ситуационистичке интернационале.

„Градац”, у преводу Алексе Голијанина и Миодрага Марковића, доноси низ текстова из часописа „Потлач” и СИ, који су објављивали манифесте и критике модерног потрошачког друштва. Ево једног цитата из текста из часописа СИ, из јуна 1960. године:

– Испразност доколице извире из испразности живота у савременом друштву и не може се испунити ничим што је из таквог друштва потекло. Та испразност се истовремено манифестује и бива скривена целим културним спектаклом... – пише у тексту.

За разумевање Ситуационистичке интернационале, и њиховог огромног утицаја на догађаје из 1968. године, читаоцима часописа „Градац” свакако ће бити од користи преводи њихових кључних текстова: „Беда студентског живота”, који је изазвао читаву салву негодовања, а затим и одломци из два капитална ситуационистичка дела „Друштво спектакла” Гија Дебора и „Расправа о свакодневном животу за добро младе генерације” Раула Ванегема, данског филозофа и једног од најистакнутијих чланова Ситуационистичке интернационале. У уводу свог дела, објашњавајући термин „преживљавања” као модерни феномен отуђења и социјалне неправде, Ванегем бележи и следеће речи:

– Човек преживљавања је човек укорењен у машинерију хијерархијске власти, ухваћен у мрежу условљавања, у хаос репресивних техника, чији поредак само чека на своје испрограмиране експерте да га пажљиво испрограмирају – бележи Ванегем.

У уводу новог броја часописа „Градац” (издавач Уметничко друштво „Градац” из Чачка) Голијанин наводи кључне речи које су обележиле ситуационистичку критику друштва – спектакл (модерно друштво), привид (слободе, заједнице, учешћа, особености), пасивност, који до данашњег дана нису изгубили на актуелности. Часопис приказује и низ фотографија истакнутих ситуациониста, поред Дебора и Ванегема, Ивана Чеглова, Мишел Бернштајн, Сержа Берне, Жан-Мишела Мензиона и других. Један од постулата СИ, наведен у уводу часописа „Градац”, вероватно најпрецизније описује деловање ове чудне групе: „Овај свет можемо схватити само ако му се супротстављамо. А то супротстављање не може бити ни право, нити реалистично ако не напада целину”.