Европа се загрева брже од осталих континената

Топлотни таласи постају све интензивнији, чешћи и трају дуже због климатских промена, посебно у Европи, упозорили су научници, који напомињу да се Стари континент загрева три до четири пута брже од осталог копна у истом климатском појасу.

Високе температуре пробиле су рекорде у на континенту овог лета, биле су око или изнад 40 степени Целзијуса у великом делу западне Европе.

„Уочавамо пораст броја топлотних таласа и њиховог интензитета”, каже Роберт Вотар, климатологиз француске Лабораторије за климу и животну средину за Глас Америке.

Врели талас 2003. године усмртио је више 70.000 људи, док је у наредним таласима 2006, 2010, 2015, 2018, 2019 и 2020. страдало на десетине хиљада.

У просеку, сада је температура и до 1,99 степени Целзијуса већа него у прединдустријском периоду, а Европа се загревала скоро дупло више од глобалног просека који је 1,1 степен Целзијуса.

Последњи топлотни таласи показали су да су у Европи температуре биле од три до пет степени веће него у периоду пре климатских промена, каже Вотар.

„Ми заправо не знамо зашто имамо толики пораст температуре који не може да се предвиди. Модели предвиђања лако прогнозирају порасте од 1,5 до два степена у топлотним таласима, али не могу да предвиде четири степена. Заиста невероватно”, рекао је француски климатолог.

Дим Кумо, климатолог са Универзитета Врије у Амстердаму, каже да се Европа загрева три до четири пута брже од осталог копна у истом климатском појасу, преноси Танјуг писање Гласа Америке.

Климу у Европи формира и ваздужна струја која се врзо креће од запада ка истоку, на северној хемисфери. Научници верују да је вреле таласе ове године појачало и суво тло узроковано сушама.

Влажно тло одбија врелину, каже научница Соња Сенервитан из Цириха.

„Када се тло које је иначе влажно исуши, имате смањено испаравање воде из биљака или из тла директно. Тај процес користи иначе много енергије, а ако се не дешава због исушеног тла, онда та енергија почиње да загрева ваздух”, објашњава она.

Успоравање главне океанске струје у Атлантику такође може да допринесе врелим таласима у Европи. Та струја загрева воду на северу и доноси хладу воду из дубина на југ. Климатски модели су предвиђали да ће струја успорити загревање.

„Нисмо 100 одсто сигурни, али постоје индикатори да струја у последњим деценијама успорава”, каже физичарка Левке Цезар са универзитета Мејнут у Ирској.

Успорена морска струја могла би да охлади северни Атлантик и узрокује промене у ваздушној струји тако да донесе још топлијег ваздуха у централну Европу, што би могло да значи и још врелих таласа.

Научници су сагласни да је потребно још истраживања како би се утврдило зашто се Европа загрева толико брзо. Јасно је, кажу, да ће лета у Европи бити све топлија.