Меса и млека ће бити, али мање
Породица Топалов из Самоша „спремније“ улазе у зиму али тако што су број од 40 музних крава – преполовили. Учинили су то тешка срца и док су још могли да продају говеда, пошто је та појава у овом крају постала масовна. Разлоге, каже Ненад Топалов, више и не могу да понављају – сушна година, недовољно хране на испаши, још мање да се спреми за зиму, а да се још једну сезону купује по троструко вишој цени једноставно се не може. Остало му је двадесет крава на мужи, део је пред тељењем и неколико јуница. Да би одржао високу млечност води рачуна о генетици и зато су сва грла из сопствене производње. Краве јесу за понос, али је њихова исплативост на граници.
„Млека ће бити мање и то неће бити тренутно стање, јер поједини произвођачи једноставно не могу да надокнаде оно што је изгубљено у претходним годинама. Краве нестају, комшије их, један по један, продају. Минимална производња по грлу требало би да буде око пет до пет и по хиљада литара млека, јер без тога домаћинство не може да опстане и функционише. С друге стране, неиздрживо су увећани трошкови производње, па се надам да смо добро одмерили и да ћемо за грла која смо оставили успети да се снађемо да их исхранимо. Овде у Самошу, мало-мало, па имамо проблеме. Пре неколико година давили смо се у млеку, јер је била затворена откупна станица, сада у ситно пребројавамо литре. Последњи период кога се сећам да је био добар за млечно говедарство биле су осамдесете године прошлог века, када ниједна кућа овде није била без пуне штале“, прича за „Политику“ Ненад Топалов и истиче да ће, да би одржао производњу, бар пола године морати да даје исхрану говедима у штали.
Зато струка наглашава да септембарске дане ваља искористити за добру припрему. Произвођаче подсећају да имају могућност да већ сада, с обзиром на то да ће бити сасвим солидна влажност земљишта, могу засејати културе кабастог зеленог хранива, попут сточног кеља, који сазрева у другој половини априла.
Влада Србије је, с друге стране, забранила извоз сировог и пастеризованог млека до краја септембра, док је по речима актуелног министра, задатак будуће да се позабави мерама што се односе на јунице, како би на тржишту било више млека, али део тог ланца мора бити и млекарска индустрија. Сточари на то одговарају да држава излази у сусрет захтевима великих произвођача, док они мали полако нестају. Углас подсећају да је Србија данас не производи ни половину свињског меса које годишње потроши, а да је број крупне стоке на нивоу од пре пола века.
Зато, на другој страни јужнобанатког региона, Јаноша Шоша из Добрице, са петодеценијским искуством у узгоју свиња, истрајност напушта. И он је смањио број мангулица у обору, јер његова рачуница каже да би по важећим ценама хране, товљеници требало да буду за четвртину скупљи како би му се рад исплатио.
„Ми ситни смо препуштени сами себи. Држава треба да одреди цене и за трговце и за нас, да буде јасно за шта радимо. Субвенције су нередовне, касне и требало би увести и прелевмане на увоз меса и млека.“, каже Шош, а слично размишља и Иван Гајин из Баваништа, који држи стадо од око стотину оваца. Некада их је имао два и по пута више, али је постепено смањивао производњу, чак и када је субвенција повећана, како каже, на прихватљивих 7.000 динара по грлу.
„Ја још одржавам велико стадо за ове услове. Од стотину оваца имам приближно 200 јагањаца, које негде треба продати, али се питам – како, коме и где. Рачунице још има од прављења сира, овце чувам сам, јер не могу ни да нађем, ни да платим чобанина, а вуну бацам, јер је нико неће.”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


