Сеча топола у парку у Доњем Милановцу

У тренутку кад се без икаквог обавештења у најлепшем делу парка у Доњем Милановцу врши сеча топола (посечене су две), док грађани са стрепњом и неверицом прате шта се догађа и хоће ли се на томе зауставити, ред је да се подсетимо на настанак овог лепо замишљеног парка. А треба и да упозоримо на пропаст пред којом се налази.

Парк у Доњем Милановцу настао је у новом насељу, одмах по пресељењу, као врхунско пројектантско и урбанистичко решење. Одмах после Дунава и кеја читавом дужином простирао се овај парк као врло фина дунавска тераса. Засађено је дрвеће – тополе, врбе и брезе. Посађене су руже, чак 30.000, и Доњи Милановац је са правом понео епитет „Град ружа”. Седамдесетих година прошлог века био је најлепши у земљи. Све до 1979, кад је Доњем Милановцу припала част да организује европску туристичко-забавну манифестацију „Игре без граница”, која је одржана у центру парка. Део ружа је посечен уз обећање да ће се све санирати. Наравно да није, али је овај део града како-тако задржао атрибуте парка. Деведесетих година, као и у првој деценији новог века, парк је препуштен неуким људима и свеопштем руинирању. Секу се тополе, како коме ћефне, десетак бреза код полицијске станице нестаје. Руже се не обнављају, а систем заливања не поправља и не употребљава, па многи гости са запрепашћењем посматрају жуту траву тик покрај Дунава.

Да несрећа буде већа, улажу се нека средства, али о томе не можемо добити информацију. Стиче се утисак да ЈКП „Доњи Милановац”, које одржава парк и брине о њему, нема информације о томе. Да немају стручни кадар за те послове опште је познато. Ево, сада секу тополе, а не информишу никога због чега. Да ли због тога што корење подиже шеталиште или због нечег само њима знаног…

У сваком случају, захтевамо од њих да престану и да пре сваке активности информишу грађане и представе пројекат санације парка.

Уместо сваког посеченог стабла требало би засадити барем три, у противном то више неће бити парковска површина, већ мета неких нових намена, сасвим супротна сврси.

Синиша Стојчић,
Доњи Милановац