Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто се краљ Петар Други Карађорђевић одрекао Драже и ЈВуО

Крајем августа 1944. године капитулирала је Немачка савезница Румунија, а почетком септембра и Бугарска, која је почела повлачење својих трупа из Југославије.
Краљ Петар Други Карађорђевић 1944. године (Фото: „Википедија”)

Крајем августа 1944. године капитулирала је Немачка савезница Румунија, а почетком септембра и Бугарска, која је почела повлачење својих трупа из Југославије. Први делови Црвене армије 6. септембра 1944. избијају у Турн Северин и трупе 3. Украјинског фронта прелазе из Румуније у Бугарску долазећи до границе са Србијом. Бугарска стаје на страну савезника и објављује рат Немачкој. Ови догађаји узроковали су повлачење Немачке групе армије „Е” из Грчке, преко Македоније и Србије.

Тада су енглески и совјетски савезници одлучили да помогну Титовим партизанима (НОВЈ) у одлучујућој бици за Србију. Савезничка авијација и совјетска Црвена армија интервенисале су и помогле НОВЈ у ослобађању Србије од немачке окупације. Оперативна група дивизија НОВЈ кретала се и надирала у Србију из Црне Горе и Рашке (Санџака), и преко Лима и Ибра пробијала се према Копаонику са жељом да упадне и освоји западну и јужну Србију. С друге стране, Немачка команда, у намери да уништи и одбије новопристигле партизанске дивизије натраг у Босну и Црну Гору, организовала је операцију под шифром „Тријумф”. У тој операцији ангажовала је три бугарске дивизије (које су се повукле приликом доласка Црвене армије), затим јединице Српског добровољачког корпуса (љотићеваца), које је предводио Коста Мушицки, и Црногорски добровољачки корпус, којим је командовао војвода Павле Ђуришић.

На основу договора Недића и Драже о заједничкој сарадњи у борби против партизана (у селу Ражана 15. августа 1944), немачки Вермахт је ангажовао и четничку елитну групацију јуришних корпуса од око 10.000 четника под командом мајора Драгослава Рачића и генерала Мирослава Трифуновића. Под Рачићевом командом, као команданти тих корпуса истицали су се мајори и капетани Предраг Раковић, Никола Калабић, Војислав Туфегџић и Нешко Недић. Супротставили су се партизанским јединицама (пролетерске дивизије) које су под командом партизанских генерала Коче Поповића и Пеке Дапчевића, као и енглеског мајора и обавештајца Џона Хеникера-Мејџора, из Топлице продирале према падинама Копаоника и Гоча.

Тада су се и одиграле три крваве битке између партизана и четника – код Копаоника, на Буковику и на планини Јелици. Управо због ове немачко-четничке сарадње Британска влада врши притисак на нашу избегличку владу у Лондону у смислу напуштања подршке Дражи Михајловићу и ЈВуО због колаборације са силама осовине. А онда се дешава нешто што је било поражавајуће за четничке снаге у Србији. Наиме, 29. августа 1944. краљ Петар Други Карађорђевић указом (који је објављен преко свих радио-станица Слободне Европе) одузео је команду Дражи Михајловићу над ЈВуО и признао маршала Тита за јединог вођу антифашистичких снага у Југославији.

А 12. септембра позвао је све Србе, Хрвате и Словенце да се уједине и приступе НОВЈ под командом Тита и да под његовом заставом наставе борбу против немачког окупатора. У позиву стоји: „Сви они који се ослањају на непријатеља против свог властитог народа и његове будућности и који се не би одазвали овом позиву, неће успети да се ослободе издајничког жига ни пред народом, ни пред историјом. Овом мојом поруком вама, одлучно осуђујем злоупотребу имена краља и ауторитета круне, којом се покушава оправдати сарадња с непријатељем и изазвати раздор међу борбеним народом у најтежим часовима његове историје, користећи тиме само непријатељу”.

На основу ове изјаве краља Петра врховни командант НОВЈ маршал Тито издао је наредбу да се рок за предају четника, домобрана и усташа продужава до 15. септембра 1944. После тога милости неће бити. Међутим, Дража није признавао и није се повиновао краљевом указу, већ је објавио општу мобилизацију у Србији и даље оставши на челу четника борећи се против партизана. Овим својим чином Дража је изгубио примат првог герилца у окупираној Европи као борца против немачког нацизма и фашизма и добио епитет домаћег издајника и сарадника окупатора, тј. квислинга. Краљ Петар је морао да се одлучи на тај корак (без обзира на то што није имао подршку неких чланова владе, па и самог председника владе Слободана Јовановића), јер је морао да се одржи антиосовински и антифашистички став избегличке владе у пружању подршке савезничкој борби против нацизма.

Миомир Гарашанин,
Београд

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Joca Švedska
Kralj Petar bio je talac Vlade Velike Britanije i morao je da objavi ono što je Čerčil zahtevao. Da je odbio, Čerčil bi njemu i Vladi u izbeglištvu oduzeo pravo da predstavlja Jugoslaviju i sam bi sproveo dogovoreno sa Staljinom. Ovim je kraljevska vlada htela da spase šta se spasti može, nadajući se preokretu u dogovoru velikih sila (VB i SSSR). Što se Brozovog opisa događaja na terenu tiče, on je 100% lažan. Srbiju NISU "oslobodile" od Nemaca nikakve "proleterske brigade" nego Crvena Armija.
Катарина Крстић
Зашто је немогуће у оваквим текстовима, али и у бројним коментарима, држати се чињеница и никако не подешавати хронологију својим (пустим) жељама? Како су поменута четворица официра могла комадовати битком за Копаоник када је то подручје одговорности копаоничко-топличке групе корпуса под командом Кесеровића? Како се објашњава присуство официра савезниких мисија у штабовима КјВ и у октобру, новембру, децембру 1944? А како садејство ЈкВ и Црвене армије? Докумети, документи, су објављени. Читати!
Aco
Ono sto je bitno i zasta je srpski narod zahvalan generalu Dragoljubu, je da nije hteo da zrtvuje 100 Srba za jednog nemackog oficira i 50 za jednog vojnika. A partizani su hteli. Kao danas Zelenski sto ga ne interesuje koliko je zrtava palo u ratu vec samo da zadovolji svoje zapadne nalogodavce. Tako su i Englezi odlucili da podrze komunisticke partizane koji su i vrlo anti-srpski nastrojeni a sto je potpuno u skladu sa britanskom politikom prema Srbima od 18. veka da sve do danas.
Ма иди
Јенглези.Тиме је све речено.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Зашто се одрекао? Зато што је био под Черчиловом шапом у Лондону, који је обећао Југославију Стаљину у Техерану 1943. и играо је како овај свира. Етикетирање о "колаборацији и издаји" су само били ствар технике, у којој су Енглези мајстори. Резултате пропалог покушаја четника и Недићеве војске, уз БИЛО ЧИЈУ ПОМОЋ, да спрече упад комуниста у Србију, њену окупацију и пустошење, осећамо и дан данас.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.