Utorak, 29.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto se kralj Petar Drugi Karađorđević odrekao Draže i JVuO

Krajem avgusta 1944. godine kapitulirala je Nemačka saveznica Rumunija, a početkom septembra i Bugarska, koja je počela povlačenje svojih trupa iz Jugoslavije.
Краљ Петар Други Карађорђевић 1944. године (Фото: „Википедија”)

Krajem avgusta 1944. godine kapitulirala je Nemačka saveznica Rumunija, a početkom septembra i Bugarska, koja je počela povlačenje svojih trupa iz Jugoslavije. Prvi delovi Crvene armije 6. septembra 1944. izbijaju u Turn Severin i trupe 3. Ukrajinskog fronta prelaze iz Rumunije u Bugarsku dolazeći do granice sa Srbijom. Bugarska staje na stranu saveznika i objavljuje rat Nemačkoj. Ovi događaji uzrokovali su povlačenje Nemačke grupe armije „E” iz Grčke, preko Makedonije i Srbije.

Tada su engleski i sovjetski saveznici odlučili da pomognu Titovim partizanima (NOVJ) u odlučujućoj bici za Srbiju. Saveznička avijacija i sovjetska Crvena armija intervenisale su i pomogle NOVJ u oslobađanju Srbije od nemačke okupacije. Operativna grupa divizija NOVJ kretala se i nadirala u Srbiju iz Crne Gore i Raške (Sandžaka), i preko Lima i Ibra probijala se prema Kopaoniku sa željom da upadne i osvoji zapadnu i južnu Srbiju. S druge strane, Nemačka komanda, u nameri da uništi i odbije novopristigle partizanske divizije natrag u Bosnu i Crnu Goru, organizovala je operaciju pod šifrom „Trijumf”. U toj operaciji angažovala je tri bugarske divizije (koje su se povukle prilikom dolaska Crvene armije), zatim jedinice Srpskog dobrovoljačkog korpusa (ljotićevaca), koje je predvodio Kosta Mušicki, i Crnogorski dobrovoljački korpus, kojim je komandovao vojvoda Pavle Đurišić.

Na osnovu dogovora Nedića i Draže o zajedničkoj saradnji u borbi protiv partizana (u selu Ražana 15. avgusta 1944), nemački Vermaht je angažovao i četničku elitnu grupaciju jurišnih korpusa od oko 10.000 četnika pod komandom majora Dragoslava Račića i generala Miroslava Trifunovića. Pod Račićevom komandom, kao komandanti tih korpusa isticali su se majori i kapetani Predrag Raković, Nikola Kalabić, Vojislav Tufegdžić i Neško Nedić. Suprotstavili su se partizanskim jedinicama (proleterske divizije) koje su pod komandom partizanskih generala Koče Popovića i Peke Dapčevića, kao i engleskog majora i obaveštajca Džona Henikera-Mejdžora, iz Toplice prodirale prema padinama Kopaonika i Goča.

Tada su se i odigrale tri krvave bitke između partizana i četnika – kod Kopaonika, na Bukoviku i na planini Jelici. Upravo zbog ove nemačko-četničke saradnje Britanska vlada vrši pritisak na našu izbegličku vladu u Londonu u smislu napuštanja podrške Draži Mihajloviću i JVuO zbog kolaboracije sa silama osovine. A onda se dešava nešto što je bilo poražavajuće za četničke snage u Srbiji. Naime, 29. avgusta 1944. kralj Petar Drugi Karađorđević ukazom (koji je objavljen preko svih radio-stanica Slobodne Evrope) oduzeo je komandu Draži Mihajloviću nad JVuO i priznao maršala Tita za jedinog vođu antifašističkih snaga u Jugoslaviji.

A 12. septembra pozvao je sve Srbe, Hrvate i Slovence da se ujedine i pristupe NOVJ pod komandom Tita i da pod njegovom zastavom nastave borbu protiv nemačkog okupatora. U pozivu stoji: „Svi oni koji se oslanjaju na neprijatelja protiv svog vlastitog naroda i njegove budućnosti i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga ni pred narodom, ni pred istorijom. Ovom mojom porukom vama, odlučno osuđujem zloupotrebu imena kralja i autoriteta krune, kojom se pokušava opravdati saradnja s neprijateljem i izazvati razdor među borbenim narodom u najtežim časovima njegove istorije, koristeći time samo neprijatelju”.

Na osnovu ove izjave kralja Petra vrhovni komandant NOVJ maršal Tito izdao je naredbu da se rok za predaju četnika, domobrana i ustaša produžava do 15. septembra 1944. Posle toga milosti neće biti. Međutim, Draža nije priznavao i nije se povinovao kraljevom ukazu, već je objavio opštu mobilizaciju u Srbiji i dalje ostavši na čelu četnika boreći se protiv partizana. Ovim svojim činom Draža je izgubio primat prvog gerilca u okupiranoj Evropi kao borca protiv nemačkog nacizma i fašizma i dobio epitet domaćeg izdajnika i saradnika okupatora, tj. kvislinga. Kralj Petar je morao da se odluči na taj korak (bez obzira na to što nije imao podršku nekih članova vlade, pa i samog predsednika vlade Slobodana Jovanovića), jer je morao da se održi antiosovinski i antifašistički stav izbegličke vlade u pružanju podrške savezničkoj borbi protiv nacizma.

Miomir Garašanin,
Beograd

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Joca Švedska
Kralj Petar bio je talac Vlade Velike Britanije i morao je da objavi ono što je Čerčil zahtevao. Da je odbio, Čerčil bi njemu i Vladi u izbeglištvu oduzeo pravo da predstavlja Jugoslaviju i sam bi sproveo dogovoreno sa Staljinom. Ovim je kraljevska vlada htela da spase šta se spasti može, nadajući se preokretu u dogovoru velikih sila (VB i SSSR). Što se Brozovog opisa događaja na terenu tiče, on je 100% lažan. Srbiju NISU "oslobodile" od Nemaca nikakve "proleterske brigade" nego Crvena Armija.
Катарина Крстић
Зашто је немогуће у оваквим текстовима, али и у бројним коментарима, држати се чињеница и никако не подешавати хронологију својим (пустим) жељама? Како су поменута четворица официра могла комадовати битком за Копаоник када је то подручје одговорности копаоничко-топличке групе корпуса под командом Кесеровића? Како се објашњава присуство официра савезниких мисија у штабовима КјВ и у октобру, новембру, децембру 1944? А како садејство ЈкВ и Црвене армије? Докумети, документи, су објављени. Читати!
Aco
Ono sto je bitno i zasta je srpski narod zahvalan generalu Dragoljubu, je da nije hteo da zrtvuje 100 Srba za jednog nemackog oficira i 50 za jednog vojnika. A partizani su hteli. Kao danas Zelenski sto ga ne interesuje koliko je zrtava palo u ratu vec samo da zadovolji svoje zapadne nalogodavce. Tako su i Englezi odlucili da podrze komunisticke partizane koji su i vrlo anti-srpski nastrojeni a sto je potpuno u skladu sa britanskom politikom prema Srbima od 18. veka da sve do danas.
Ма иди
Јенглези.Тиме је све речено.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Зашто се одрекао? Зато што је био под Черчиловом шапом у Лондону, који је обећао Југославију Стаљину у Техерану 1943. и играо је како овај свира. Етикетирање о "колаборацији и издаји" су само били ствар технике, у којој су Енглези мајстори. Резултате пропалог покушаја четника и Недићеве војске, уз БИЛО ЧИЈУ ПОМОЋ, да спрече упад комуниста у Србију, њену окупацију и пустошење, осећамо и дан данас.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.