Чешка тражи хашки трибунал за Русе
Чешка, председавајућа Европске уније, позвала је јуче на оснивање „специјалног међународног суда” где би се судило за злочине почињене над цивилима у украјинском рату.
Влада у Прагу предложила је оснивање неке врсте хашког трибунала због злочина у Изјуму, граду на североистоку Украјине, где је прошле недеље после повлачења руске војске откривена масовна гробница.
„Русија је иза себе оставила масовне гробнице стотина стрељаних и мучених људи у области Изјума. У 21. веку овакви напади на цивилно становништво су незамисливи и гнусни. Не смемо то превидети”, навео је на Твитеру чешки министар спољних послова Јан Липавски.
Липавски је додао да се Чешка залаже за кажњавање свих ратних злочинаца и позвао на брзо оснивање специјалног међународног суда. Украјински званичници тврде да је више од 440 тела пронађено у масовној гробници у Изјуму, од којих су некима руке биле везане иза леђа.
Истовремено су британске службе саопштиле да ће Русија после недавних неуспеха на фронту појачати нападе на цивилну инфраструктуру у Украјини чак и кад је реч о циљевима који немају никакав војни значај, преноси Ројтерс. Према овим изворима, Москва намерава да гађајући цивилне објекте сруши морал украјинског становништва и власти у Кијеву.
Москва је прекјуче саопштила да је украјинска војска гађала област Белгород у Русији и да је у том нападу настрадала једна жена. Како додају у Кремљу, још две особе рањене су у удару на насеље Красни Кутор у руском пограничном региону Белгород.
„Гардијан” је јуче објавио текст из града Белгорода, наводећи да се део становништва из пограничних крајева Русије прибојава да би рат могао да се прелије из Украјине у Русију. Није реч само о нападима попут овог који је Москва пријавила прекјуче, већ о општој ратној атмосфери у Белгороду. Свуда се виде избеглице и војници који су се повукли у недавној украјинској контраофанзиви. Изнад града стално прелећу руски борбени авиони.
Јуче је стигла и вест да је украјинска војска испалила две ракете из вишецевних ракетних бацача ХИМАРС на град Сватово у самопроглашеној Луганској Народној Републици. То је саопштило представништво ЛНР-а у Заједничком центру за контролу и координацију питања у вези с ратним злочинима Украјине.
Украјинска војска је у протекла 24 сата 45 пута гранатирала насеља у самопроглашеној Доњецкој Народној Републици, испаливши 211 јединица муниције, саопштено је истовремено из представништва ДНР-а, пренео је „Спутњик”.
Руски напад на Украјину и глобална криза у снабдевању храном, која је погоршана ратом, биће у фокусу светских лидера и кад се они ове седмице састану у Њујорку на заседању Генералне скупштине УН, али је мало вероватно да ће то донети било какав напредак ка окончању сукоба, преноси Танјуг.
„Било би наивно мислити да смо близу могућег мировног споразума. Шансе за мировни споразум су у овом тренутку минималне”, рекао је генерални секретар УН Антонио Гутереш уочи Генералне дебате у оквиру редовног годишњег заседања Генералне скупштине светске организације од 193 члана.
Геополитичке поделе, које је седмомесечни рат у Украјини појачао, вероватно ће бити у потпуности приметне током Генералне скупштине УН, где ће се САД и западни савезници надметати са Русијом за дипломатски утицај, наводи британска агенција.
Амбасадорка САД у УН Линда Томас-Гринфилд рекла је да су „друге земље изразиле забринутост да, док се фокусирамо на Украјину, не обраћамо пажњу на оно што се дешава у другим кризама широм света” и најавила да ће то бити „само једна од тема” на заседању.
Гутереш је изјавио да су геополитички раздори „највећи од Хладног рата”. Он је упозорио да они „паралишу глобални одговор на драматичне изазове са којима се суочавамо”, наводећи рат, климу, сиромаштво, глад и неједнакост.
Русија и Украјина су главни извозници житарица и ђубрива, а Уједињене нације окривиле су рат за погоршање прехрамбене кризе, која је већ била подстакнута климатским променама и пандемијом ковида 19.
САД ће бити домаћин самита о безбедности хране са Европском унијом и Афричком унијом, на маргинама скупа у УН, уз који је такође планирано да се одржи министарски састанак глобалног акционог плана за ковид 19 и конференција о попуњености Глобалног фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова саопштила је да је Лавров до сада добио захтеве за око 20 састанака са другим лидерима на маргинама заседања Генералне скупштине УН.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


