У Украјини следи ескалација ратовања

На таласу успеха украјинске офанзиве у Харковској области, Вашингтон се спрема за нове испоруке оружја, али ни суседне државе не мирују кад је реч о њиховим интересима. У Пољској се већ дуго чују најаве да би Галиција требало да се врати Варшави, а у последње време и други суседи испољавају територијалне претензије. Румунски бивши министар спољних послова Андреј Мага, без обзира на протест украјинске амбасаде у Букурешту, поновио је став да у Европи неће бити мира све док Украјина не врати туђе територије. Детаљно је навео да Кијев треба да врати Закарпатје Мађарској, Галицију Пољској, Буковину Румунији, а Донбас и Крим Русији.

Стога се с великом сигурношћу може очекивати да током зиме, кад украјинске снаге буду довољно исцрпљене, околне државе под различитим видовима (нагодбом или чак војно) крену по делове украјинске територије коју сматрају својом. Оружје које Кијев купује од Американаца и Европљана има своју високу цену и мораће да га плати не само новцем. Пољска је прва у реду држава које сматрају да су подршком Украјини „заслужиле” да им се то и врати и као европска држава која се сматра америчким протежеом у Европи очекује да ће Вашингтон свакако узети у обзир да и њени интереси буду задовољени.

То не значи да ће Русији убудуће бити лакше, али ако довољно издржи војни притисак НАТО-а до тренутка кад Европа дође до војно-енергетског колапса – могуће је да ће се рат проширити. И то не на основу члана 5. уговора Северне војне алијансе, него ће прерасти у регионални рат у којем ће украјински суседи проценити да је дошао погодан тренутак за нову поделу. Пошто је мало вероватно да ће овај рат завршити тоталним поразом, јасно је да ће неким преговорима бити повучена нова линија. О томе говори немачки канцелар Олаф Шолц, али и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг. Без конкретних најава да је дошло време за преговоре, они само кажу да се сваки рат ипак заврши за преговарачким столом и да је на Украјини да одлучи када ће то бити. Зато сада Пољаци замерају Шолцу да је превише уздржан према Украјини и да испољава исувише разумевања за Путина.

Шолц је после прошлонедељног телефонског разговора с Путином за викенд поновио да је упркос различитим мишљењима неопходно наставити дијалог с руским председником. Пољски шеф дипломатије Збигњев Рау коментарисао је такав Шолцов став речима да Берлин намерно одлаже војну помоћ Кијеву у нади да ће обновити сарадњу с Русијом, желећи да, „без обзира на исход овог рата”, немачко-руски односи трпе што мање. Уколико је исправно прозрео намере немачког канцелара, онда то показује да Немачка, као водећа чланица ЕУ, има стратегију да опстане у прокси рату који САД воде и против Европе. Шолцов став већ ионако нервира Стејт департмент, а Вашингтон остаје главни снабдевач Украјине оружјем.

„Њујорк тајмс” пише да ће украјинске трупе морати да обаве много захтевнији задатак у Донбасу, где „Руси копају ровове скоро деценију”, него у области Харкова, где су „неколико дана заузимали градове, често без испаљеног метка”. Утицајни „Политико” пише да је украјинска муњевита операција уверила САД да Украјинци могу да делују ефикасно и да се воде тајни преговори Вашингтона и Кијева о испоручивању америчких борбених авиона четврте генерације Ф-16, извиђачких и ударних дронова и противваздухопловних ракетних система „патриот”. Иако су на почетку рата одбили такве испоруке, у мају је било извештаја о могућности испоруке ракетних система који би били укључени у нови амерички пакет помоћи. Одлука још није донета, пише „Политико” позивајући се на своје изворе и додаје да се поводом испорука наоружања Шолц током разговора, наводно, пожалио Путину на притисак Вашингтона.

С друге стране, украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба тврди да се с Вашингтоном разговара и о снабдевању ракетама дугог домета и да не искључује да ће САД донети позитивну одлуку. Раније су амерички медији јављали да Бела кућа није спремна да Украјини испоручи ракете домета до 300 километара, јер би то испровоцирало Москву. Руски званичници су већ најавили да би то сматрали угрожавањем своје територије и да је то „црвена линија” после које би одговорили много жешће.

Британски обавештајни извори тврде да Русија све више купује оружје од Ирана и Северне Кореје. Протекле недеље су забележили четири војна лета из Ирана у Русију којима су испоручени ирански дронови. Раније је Пентагон саопштио да Русија купује оружје и од Пјонгјанга, што је Москва демантовала. Али демантовали су и куповину иранских дронова, па је један „шахед-136” прошле недеље оборен код Купјанска.

Уколико ипак дође до испорука америчког офанзивнијег наоружања, очекује се да ће и руска реакција ескалирати. Према Путиновим речима, досадашње акције су биле уздржане, а то може да се промени. Рат неће бити скоро завршен. Руски министар одбране Сергеј Шојгу најавио је прелазак у трећу фазу и тек ће се видети шта ће она значити.