Шум на срцу не захтева увек лечење

Многи људи се изненаде када им на неком систематском прегледу лекар саопшти да имају такозвани шум на срцу. Шта то заправо значи? Нормални срчани тонови су јасни, без пратећих, ометајућих шумова, а када постоје одређене сметње у затварању или отварању срчаних залистака тада се јавља турбулентан, убрзан проток крви који иде кроз њих и ствара ометајуће звукове, то јест шумове, што кардиолог чује путем слушалица-стетоскопа.

Међутим, важно је нагласити да постојање шума не значи увек и болест залиска, а нарочито не значи увек озбиљно обољење које захтева лечење.

Др Драгана Шаренац (Фото лична архива)

Како истиче др Драгана Шаренац, кардиолог Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, у пракси су управо много чешћи шумови који нису опасни и који се називају функционални јер су везани за различита физиолошка стања (трудноћа, бављење боди-билдингом), затим за све инфекције у случају повишене температуре, као и код млађе деце током раста, повећане функције штитне жлезде, тешких анемија. Око 10 одсто одраслих и 30 одсто деце (углавном између треће и седме године) имају безопасан шум на срцу. Кључ је у томе да се пронађе патолошки, болестан шум.

– Шумови који се називају патолошким могу бити последица болести самог залиска или болести такозваног увећаног срца као последица коронарне болести, инфаркта миокарда, конзумирања алкохола, опијата и других дрога, реуматолошких и имунолошких болести. Болести самог залиска су последица или урођених поремећаја, односно урођене срчане мане, или различитих болести које се развијају током живота (најчешћи су сужење – стеноза аортног залиска и пропуштање – инсуфицијенција митралног залиска) – истиче др Шаренац.

Наше срце ради сваке секунде у току дана, оно избацује количину крви неопходну за исхрану целог тела. Срце има четири валвуле или залиска, који су као врата која се сваким циклусом равномерно отварају и затварају, прво унутар самог срца, а потом да би отпремили крв у циркулацију, у целокупан наш организам. У зависности од тога у којим фазама срчаног циклуса се јављају, постоје три врсте шумова: систолни, дијастолни и континуирани.

 – Када су врата без проблема, она се лепо отварају и затварају, али када се поквари квака, кључ или било који њихов део, врата не могу добро да се затворе или отворе. Тако постоје на срчаним залисцима проблеми, када се због разних разлога они не могу отварати како треба (сужење или стеноза) или се не могу затворити адекватно (инсуфицијенција или пропуштање ). Један од основних узрока настајања сужења митралног залиска јесу честе упале грла у детињству, тзв. инфекција која се зове реуматска грозница, коју изазивају стрептококне бактерије. Ова инфекција грла, ако се не лечи довољно дуго и не излечи, покреће имунолошки одговор нашег организма да реагује против сопственог ткива, активира инфламаторни тј. запаљенски одговор који оштећује и срчане залиске. Јер ткиво овог залиска подсећа на бактерију, па организам има унакрсну реакцију, те напада ткиво залиска мислећи да убија стрептококну бактерију. Тако дође до њеног мањег или већег оштећења, и касније у животу до озбиљних компликација на самом срцу, што на крају некада може довести до тога да ако се не препозна на време не може чак ни да се оперише јер буде прекасно, оштећења на срцу буду превелика – напомиње др Шаренац и додаје да остали разлози оштећења залистака могу настати првенствено као последица других болести – системских болести везивног ткива, реуматоидног артритиса, псоријазе, коронарне болести, хипертензије, болести увећаног срца…

Човек са шумом на срцу може да нема никакве симптоме, а могу да му се појаве замарање, малаксалост, осећај недостатка ваздуха, бол у грудима, лупање или прескакање срца, вртоглавице, несвестице, а код тежих форми и губици свести, набрекле вене на врату, плави прсти.

За тачно одређивање врсте шума најбоље је урадити ултразвук срца са применом колор-доплер технике којом постаје видљив проток крви кроз срце и крвне судове. У неким случајевима се ради преглед на скенеру или магнетној резонанци.

– Лечење болести залистака углавном је оперативно, хируршко, које обухвата комплетну замену залиска вештачким или реконструкцију сопственог залиска када је то могуће. Терапија лековима је незаобилазна, у неким случајевима довољна, некада и једина терапија, док је увек комбинована и са оперативним лечењем. Последњих година осим хируршког лечења аортног и митралног залиска, постоји и тзв. перкутано лечење, тј. уградња вештачких валвула модерног материјала, преко пункције бутне артерије. Ова метода зове се транскатетерска имплантација валвуле, а најчешћа је уградња аортне валвуле на тај начин – ТАВИ. Доста je скупа метода, јер ови вештачки залисци који се уграђују коштају више десетина хиљада евра, али је последњих годину дана, без обзира на тешку општу ситуацију, држава Србија, изашла у сусрет болесницима и одређени број ових процедура се ради и на терет РФЗО-а. На Институту Дедиње урађено је преко 110 ових процедура за последње две године. Европске смернице препоручују ТАВИ процедуру код људи старијих од 75 година, који имају доста других болести и израженије промене на аорти, док код оних млађих, који немају високе ризике за хирургију, препоручује се операција аортног залиска. Код шумова на срцу, односно болести залистака најважније је праћење симптома које болесник има и редовно ултразвучно снимање срца, да би се операција или лечење имплантацијом вештачког залиска преко коже урадило у правом тренутку – додаје др Шаренац.

Њен савет је да треба одлежати сваку респираторну инфекцију да бисмо превенирали оштећења самог срца, а тиме сачували и наше залиске. Треба лечити повишени притисак, анемију, неправилан рад штитне жлезде, не треба користити стероиде и не треба свој организам излагати оптерећењима која су већа од његових могућности.