Šum na srcu ne zahteva uvek lečenje

Mnogi ljudi se iznenade kada im na nekom sistematskom pregledu lekar saopšti da imaju takozvani šum na srcu. Šta to zapravo znači? Normalni srčani tonovi su jasni, bez pratećih, ometajućih šumova, a kada postoje određene smetnje u zatvaranju ili otvaranju srčanih zalistaka tada se javlja turbulentan, ubrzan protok krvi koji ide kroz njih i stvara ometajuće zvukove, to jest šumove, što kardiolog čuje putem slušalica-stetoskopa.

Međutim, važno je naglasiti da postojanje šuma ne znači uvek i bolest zaliska, a naročito ne znači uvek ozbiljno oboljenje koje zahteva lečenje.

Dr Dragana Šarenac (Foto lična arhiva)

Kako ističe dr Dragana Šarenac, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, u praksi su upravo mnogo češći šumovi koji nisu opasni i koji se nazivaju funkcionalni jer su vezani za različita fiziološka stanja (trudnoća, bavljenje bodi-bildingom), zatim za sve infekcije u slučaju povišene temperature, kao i kod mlađe dece tokom rasta, povećane funkcije štitne žlezde, teških anemija. Oko 10 odsto odraslih i 30 odsto dece (uglavnom između treće i sedme godine) imaju bezopasan šum na srcu. Ključ je u tome da se pronađe patološki, bolestan šum.

– Šumovi koji se nazivaju patološkim mogu biti posledica bolesti samog zaliska ili bolesti takozvanog uvećanog srca kao posledica koronarne bolesti, infarkta miokarda, konzumiranja alkohola, opijata i drugih droga, reumatoloških i imunoloških bolesti. Bolesti samog zaliska su posledica ili urođenih poremećaja, odnosno urođene srčane mane, ili različitih bolesti koje se razvijaju tokom života (najčešći su suženje – stenoza aortnog zaliska i propuštanje – insuficijencija mitralnog zaliska) – ističe dr Šarenac.

Naše srce radi svake sekunde u toku dana, ono izbacuje količinu krvi neophodnu za ishranu celog tela. Srce ima četiri valvule ili zaliska, koji su kao vrata koja se svakim ciklusom ravnomerno otvaraju i zatvaraju, prvo unutar samog srca, a potom da bi otpremili krv u cirkulaciju, u celokupan naš organizam. U zavisnosti od toga u kojim fazama srčanog ciklusa se javljaju, postoje tri vrste šumova: sistolni, dijastolni i kontinuirani.

 – Kada su vrata bez problema, ona se lepo otvaraju i zatvaraju, ali kada se pokvari kvaka, ključ ili bilo koji njihov deo, vrata ne mogu dobro da se zatvore ili otvore. Tako postoje na srčanim zaliscima problemi, kada se zbog raznih razloga oni ne mogu otvarati kako treba (suženje ili stenoza) ili se ne mogu zatvoriti adekvatno (insuficijencija ili propuštanje ). Jedan od osnovnih uzroka nastajanja suženja mitralnog zaliska jesu česte upale grla u detinjstvu, tzv. infekcija koja se zove reumatska groznica, koju izazivaju streptokokne bakterije. Ova infekcija grla, ako se ne leči dovoljno dugo i ne izleči, pokreće imunološki odgovor našeg organizma da reaguje protiv sopstvenog tkiva, aktivira inflamatorni tj. zapaljenski odgovor koji oštećuje i srčane zaliske. Jer tkivo ovog zaliska podseća na bakteriju, pa organizam ima unakrsnu reakciju, te napada tkivo zaliska misleći da ubija streptokoknu bakteriju. Tako dođe do njenog manjeg ili većeg oštećenja, i kasnije u životu do ozbiljnih komplikacija na samom srcu, što na kraju nekada može dovesti do toga da ako se ne prepozna na vreme ne može čak ni da se operiše jer bude prekasno, oštećenja na srcu budu prevelika – napominje dr Šarenac i dodaje da ostali razlozi oštećenja zalistaka mogu nastati prvenstveno kao posledica drugih bolesti – sistemskih bolesti vezivnog tkiva, reumatoidnog artritisa, psorijaze, koronarne bolesti, hipertenzije, bolesti uvećanog srca…

Čovek sa šumom na srcu može da nema nikakve simptome, a mogu da mu se pojave zamaranje, malaksalost, osećaj nedostatka vazduha, bol u grudima, lupanje ili preskakanje srca, vrtoglavice, nesvestice, a kod težih formi i gubici svesti, nabrekle vene na vratu, plavi prsti.

Za tačno određivanje vrste šuma najbolje je uraditi ultrazvuk srca sa primenom kolor-dopler tehnike kojom postaje vidljiv protok krvi kroz srce i krvne sudove. U nekim slučajevima se radi pregled na skeneru ili magnetnoj rezonanci.

– Lečenje bolesti zalistaka uglavnom je operativno, hirurško, koje obuhvata kompletnu zamenu zaliska veštačkim ili rekonstrukciju sopstvenog zaliska kada je to moguće. Terapija lekovima je nezaobilazna, u nekim slučajevima dovoljna, nekada i jedina terapija, dok je uvek kombinovana i sa operativnim lečenjem. Poslednjih godina osim hirurškog lečenja aortnog i mitralnog zaliska, postoji i tzv. perkutano lečenje, tj. ugradnja veštačkih valvula modernog materijala, preko punkcije butne arterije. Ova metoda zove se transkateterska implantacija valvule, a najčešća je ugradnja aortne valvule na taj način – TAVI. Dosta je skupa metoda, jer ovi veštački zalisci koji se ugrađuju koštaju više desetina hiljada evra, ali je poslednjih godinu dana, bez obzira na tešku opštu situaciju, država Srbija, izašla u susret bolesnicima i određeni broj ovih procedura se radi i na teret RFZO-a. Na Institutu Dedinje urađeno je preko 110 ovih procedura za poslednje dve godine. Evropske smernice preporučuju TAVI proceduru kod ljudi starijih od 75 godina, koji imaju dosta drugih bolesti i izraženije promene na aorti, dok kod onih mlađih, koji nemaju visoke rizike za hirurgiju, preporučuje se operacija aortnog zaliska. Kod šumova na srcu, odnosno bolesti zalistaka najvažnije je praćenje simptoma koje bolesnik ima i redovno ultrazvučno snimanje srca, da bi se operacija ili lečenje implantacijom veštačkog zaliska preko kože uradilo u pravom trenutku – dodaje dr Šarenac.

Njen savet je da treba odležati svaku respiratornu infekciju da bismo prevenirali oštećenja samog srca, a time sačuvali i naše zaliske. Treba lečiti povišeni pritisak, anemiju, nepravilan rad štitne žlezde, ne treba koristiti steroide i ne treba svoj organizam izlagati opterećenjima koja su veća od njegovih mogućnosti.