Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тамо где је сниман филм „Ко то тамо пева”

На мочварни и пустињски предео Делиблатске пешчаре, долазили су људи из читаве Европе, вођени визијама и идејама разних освајача
Делиблатска пешчара (Фото Тина Гарофани)

Вредне жене Баната, које својим умећем кувања и приповедања о сваком рецепту, чувају богату етнографску и гастрономску баштину, наслеђе својих мајки, бака и прабака, изнеле су своје специјалитете у окриље једне живописне „Делиблатске чарде”, ту где се густе шуме мешају са остатком песка „највеће пустиње у Европи” – Делиблатске пешчаре, и где се плови по тихом језеру Краљевац, познатом по ретким врстама риба и језерске папрати.

Као оне везиље, које је овековечио Винавер, жене које тим својим рукотворинама следе другима несхватљиве космичке путање и смислове, па тако ове врсне домаћице чувају многоструку и вишенационалну традицију свога краја. И оне су постале део нове, двојезичне српско-енглеске, монографије Завода за проучавање културног развитка (Запропул) „Укуси Делиблатске пешчаре, Гастрономско наслеђе”, уредника Дејана Загорца,  које је настало у сарадњи Запрокула са  Народним музејем из Панчева, где је фокус управо на том источном делу Војводине, на Банату и Специјалном резервату природе „Делиблатска пешчара”. Тиме Запрокул наставља истраживање нематеријалне и материјалне културне баштине Србије и гастрономског наслеђа заштићених природних добара.

Суштина онога што се овом приликом могло чути од представника различитих институција јесте то да без нетакнуте природе не можемо, да је у ресторанима потребно учинити доступним традиционалне и генерацијама преношене рецепте јела мађарске, румунске, словачке, чешке и српске кухиње, и да би она убудуће могла да буду понуђена у оквиру манифестације „Укуси Делибалстке пешчаре”. Говорили су: Марко Крстић, директор Запрокула, Дејан Загорац, уредник издања, Славко Спасић, директор Природњачког музеја у Београду, Мирослав Бирцлин, директор Народног музеја Панчева, Гроздана Миленков, директорка Завода за заштиту споменика културе Панчева, Горан Вучетић из ЈП „Војводина шуме”, Милан Јарић, секретар за привреду и туризам АП Војводине, Иван Радић и Петар Стаменовић из Кластера Делиблатска пешчара и специјални гост Роберт Чобан, председник Колор прес група.

– У овом крају, који подсећа на Каталонију због ветрењача, сниман је чувени филм „Ко то тамо пева”. Ту се мешају културе и традиције различитих народа. И сада када смо заједно, представљамо културу у малом, јер шта је култура ако не окупљање. Тако су се и у књизи „Укуси Делиблатске пешчаре” ујединиле бројне установе и људи, у издању које указује на енергију и лепоту овог простора – нагласио је Марко Крстић.

Детаљ са насловне стране монографије „Укуси Делиблатске пешчаре”

Како се може прочитати у овој јединственој монографији, највећа пешчара у Европи протеже се на више од триста педесет хиљада километара квадратних, дуж плодног тла јужног Баната. Ту је заступљен бујан еко-систем, разноврсног биљног и животињског света, готово идентичан оном на Златибору.

Једна група учесника промоције пловила је језером Краљевац, а друга је са водичем Гораном Вучетићем, из ЈП „Војводина шуме”, ишла пошумљеним и песковитим стазама до локације „Чардак”. Тада се осећала свежина ваздуха, слична златиборском, која је мирисала на боровину... Због тога је ово место, надомак великог града, идеално за рекреативни одмор.

Како смо од нашег водича могли да чујемо, борови и шуме багрема нису одувек биле ту. Све до почетка 19. века ветар је носио песак и стварао пустињске дине. Једна легенда каже да је царици Марији Терезији ветар убацио песак у супу и тада је она одлучила да се пустиња преобрази и оплемени пошумљавањем. За тај посао био је одређен Франц Бахофен, који се из Темишвара упутио ка Пешчари... Како би пошумљавање било доследно спроведено, од будућих младенаца тражено је да засаде по једно дрво. Међутим, чест проблем овог подручја су и пожари, а онај из 1996. године умало је уништио сво дрвеће и растиње.

„Много пута насељавана и напуштана, Делиблатска пешчара тражила је негу и старање као мало које подручје у окружењу. Морало се напорно радити, крчити и садити, планирати и градити, како би ово подручје постало погодно за пристојан живот. На ветрометини народа и царстава, на мочварни и пустињски предео, долазили су људи из читаве Европе, вођени визијама и идејама разних освајача, краљева и владара, како би природу укротили и прилагодили човеку. Често се за овај крај каже `природа коју је створио човек`, јер се пошумљавање и обуздавање песка обавља више од два века, од Аустроугарске, преко краљевине, па социјалистичке Југославије, од времена када су на ободима стварана вештачка језера, а пре свих чисто и фотогенично језеро Краљевац, по коме плутају тресетна острва и гнезде се ретке птице. Та брига настављена је до данас, управљањем ЈП `Војводина шуме`”, написао је уредник Дејан Загорац.

Део овог путовања кроз историју, културу и гастрономију јужног Баната била је и посета Народном музеју у Панчеву, где је директор Мирослав Бирцлин, посетиоце надахнуто водио кроз сталне поставке, у згради некадашњег Магистрата из 1833. године, а којој  је хитно потребна обнова. Он је говорио о првој верзији чувене слике Паје Јовановића „Сеоба Срба”, застави Српског војводства из 1848. године и предметима старчевачке културе, старим више хиљада година, као и изложби „Песак, човек, ветар” Завода за заштиту споменика културе Панчево. 
Завод за проучавање културног развитка до сада је објавио књиге: „Укуси Ђердапа”, „Укуси Старе планине” и „Укуси Златибора”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.