Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
У ЦЕН­ТРУ ЗА ВА­СКУ­ЛАР­НА ОБО­ЉЕ­ЊА МО­ЗГА ИН­СТИ­ТУ­ТА „ДЕ­ДИ­ЊЕ”

По­ве­ћан број мла­дих са шлогом због ковида 19

Мо­жда­ни удар у то­ку и на­кон пре­ле­жа­не ко­ро­не по­себ­но је за­па­жен код оних ко­ји има­ју из­ме­ђу 25 и 35 го­ди­на, али се ве­ћи­на опо­ра­ви­ла на­кон збри­ња­ва­ња
(Фо­то Ин­сти­тут „Де­ди­ње”)

За са­мо го­ди­ну да­на по­сто­ја­ња код ви­ше од 600 па­ци­је­на­та у Цен­тру за ва­ску­лар­на обо­ље­ња мо­зга Ин­сти­ту­та за кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­ле­сти „Де­ди­ње” ура­ђе­не су спе­ци­фич­не ин­тер­вен­ци­је на крв­ним су­до­ви­ма мо­зга и кич­ме­не мо­жди­не. Нај­ви­ше па­ци­је­на­та из до­ме­на не­у­ро­ра­ди­о­ло­ги­је ле­че­но је због мо­жда­них ане­у­ри­зми (про­ши­ре­ња крв­них су­до­ва у мо­згу), акут­них мо­жда­них уда­ра, сте­но­за крв­них су­до­ва мо­зга, спе­ци­фич­них ту­мо­ра…

Про­це­ду­ре ин­тер­вент­не не­у­ро­ра­ди­о­ло­ги­је спа­да­ју у ред ми­ни­мал­но ин­ва­зив­них тех­ни­ка јер се пре­ко ма­лог ре­за на ко­жи, пу­тем крв­них су­до­ва (ен­до­ва­ску­лар­но), до­ла­зи до па­то­ло­шке про­ме­не у цен­трал­ном нер­вном си­сте­му, ре­ги­ји гла­ве, вра­та или кич­ме, где се спе­ци­јал­ним ма­те­ри­ја­ли­ма про­ме­на тре­ти­ра. Ен­до­ва­ску­лар­ни трет­ман се оба­вља у ло­кал­ној ане­сте­зи­ји, са из­у­зет­ком па­ци­је­на­та ко­ји не мо­гу да са­ра­ђу­ју (код оних ко­ји има­ју кр­ва­ре­ња у мо­згу, пу­ца­ње ане­у­ри­зме, акут­ни ин­фаркт мо­зга). Пред­но­сти ових про­це­ду­ра су број­не, а из­ме­ђу оста­лог па­ци­јен­ти кра­ће оста­ју у бол­ни­ци (у про­се­ку 48 са­ти), бр­же се опо­ра­вља­ју и вра­ћа­ју се сва­ко­днев­ним ак­тив­но­сти­ма у ро­ку од пет да­на.

На че­лу ти­ма за ин­тер­вент­не не­у­ро­ра­ди­о­ло­шке про­це­ду­ре у овој уста­но­ви је прим. др Сло­бо­дан Ћу­ла­фић, не­у­ро­ра­ди­о­лог, ко­ји за „По­ли­ти­ку” ис­ти­че да је и ко­вид 19 ути­цао на по­ја­ву ових про­бле­ма код па­ци­је­на­та.

– По­ве­ћао се број мла­дих љу­ди ко­ји су има­ли мо­жда­ни удар у то­ку и на­кон пре­ле­жа­ног ко­ви­да 19. То је по­себ­но за­па­же­но код оних ко­ји има­ју из­ме­ђу 25 и 35 го­ди­на. Али, на сре­ћу, сви они ко­је смо ми ле­чи­ли су до­бро „про­шли”. Код нас је ле­че­но око 70 па­ци­је­на­та. Има­ли смо и јед­ну два­де­се­то­смо­го­ди­шњу труд­ни­цу на ле­че­њу због то­га – на­гла­сио је др Ћу­ла­фић.

Наш са­го­вор­ник ка­же да нај­ви­ше па­ци­је­на­та до­ла­зи због ане­у­ри­зми ко­је ни­су „пу­кле”, оних ко­је су иза­зва­ле кр­ва­ре­ње, као и та­ко­зва­них ар­те­ри­о­вен­ских мал­фор­ма­ци­ја мо­зга и кич­ме­не мо­жди­не. Па­ци­јен­ти до­ла­зе из свих кра­је­ва Ср­би­је, али и из Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је, Цр­не Го­ре, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не…

– Има­мо до­ста мла­дих па­ци­је­на­та. Љу­ди обич­но от­кри­ју да има­ју ане­у­ри­зму ка­да ура­де сни­ма­ње на маг­нет­ној ре­зо­нан­ци. У 95 од­сто слу­ча­је­ва оне су уро­ђе­не, а у пет од­сто слу­ча­је­ва су по­ве­за­не с по­вре­дом или ин­фек­ци­јом. Не­ка­да па­ци­јент има смет­ње по­пут гла­во­бо­ље, па­да кап­ка, смет­њи с ви­дом, гу­та­њем и гу­бит­ком рав­но­те­же, а не­ка­да не по­сто­ји ни­ка­кав знак да је про­блем при­су­тан. Ка­да до­ђе до пу­ца­ња ане­у­ри­зме, обич­но па­ци­јент има ја­ку гла­во­бо­љу и по­ре­ме­ћај све­сти. Ка­да про­блем от­кри­је­мо слу­чај­но, ура­ди се ин­тер­вен­ци­ја ко­ја тра­је по­ла са­та, па­ци­јент је бу­дан и мо­же бр­зо да се вра­ти сво­јим оба­ве­за­ма. Те­же је код љу­ди код ко­јих је до­шло до ње­ног пу­ца­ња – на­во­ди др Ћу­ла­фић.

Не­ка по­себ­на пре­вен­ти­ва за ова­ква ста­ња не по­сто­ји, ка­же наш са­го­вор­ник, али се мо­же по­са­ве­то­ва­ти љу­ди­ма ко­ји има­ју ја­ке гла­во­бо­ље да ура­де сни­ма­ње на маг­нет­ној ре­зо­нан­ци. Ка­да је реч о мал­фор­ма­ци­ја­ма, ле­ка­ри­ма је обич­но знак да про­блем по­сто­ји по­ја­ва епи­леп­си­је код мла­дих љу­ди.

– Не­кад уочи­мо про­блем слу­чај­но и та­да од­мах па­ци­јен­ту ко­ји има су­же­ње крв­ног су­да у мо­згу ста­ви­мо стент и он мо­же да жи­ви нор­мал­но. Нај­бо­ље ре­зул­та­те мо­же­мо да на­пра­ви­мо уко­ли­ко па­ци­јент стиг­не у бол­ни­цу у ро­ку од шест до осам са­ти од тре­нут­ка ка­да се по­ја­вио про­блем. Има­мо мо­гућ­но­сти и да уђе­мо у си­стем де­жур­ства бол­ни­ца у Бе­о­гра­ду за ре­ша­ва­ње ових про­бле­ма. Све ин­тер­вен­ци­је ко­је се ра­де у све­ту – ра­де се и код нас. По­себ­ни смо, јер ра­ди­мо ин­тер­вен­ци­је у буд­ном ста­њу, што се у све­ту спро­во­ди уз по­моћ ане­сте­зи­је – по­ја­шња­ва др Ћу­ла­фић.

Цен­тар за ва­ску­лар­на обо­ље­ња мо­зга чи­не ам­бу­лан­та за ин­тер­вент­ну не­у­ро­ра­ди­о­ло­ги­ју, оде­ље­ње по­лу­ин­тен­зив­не и ин­тен­зив­не не­ге, опе­ра­ци­о­ни блок – ан­гио-са­ла за ин­тер­вент­ну не­у­ро­ва­ску­лар­ну те­ра­пи­ју и ди­јаг­но­сти­ку, а по­себ­ни су и по то­ме што је на овом ме­сту пр­ви пут у зе­мљи и ре­ги­о­ну ура­ђе­но ме­ха­нич­ко ва­ђе­ње тром­ба па­ци­јен­ту ко­ме је им­план­ти­ра­на та­ко­зва­на ЛВАД пум­па ко­ја се ко­ри­сти код па­ци­је­на­та с тер­ми­нал­ном ср­ча­ном сла­бо­шћу.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vetruska
Treba dati informaciju da li su bili vakcinisani. Poznato na osnovu mnogih istrazivanja da genetska vakcina prouzrokuje mozdane i srcane udare. Politika kao renomirani list ne bi smela da objavljuje propagandni materijal koji je ovde identican zapadnoj propagandi, vec samo onaj koji je dobro potkovan naukom, istrazivanjima i podacima baziranim na cinjenicama.
Bogdan Stepanovic
Sigurno nisu bilu vakcinisani.Nažalost. Ali se nadam da su se svi oporavili.
Марко
Да ли су вакцинисани?
Земунац
@zaliv.net За разлику од вас не морам ићи даље од своје куће. Обе ћерке су ми два пута прележале корону. Прва медицински радник добила је корону још пре вакцине, вакцинисала се и поново добила корону. Има последице на срцу. Друга ћерка није се вакцинисала и нема никакве последице.
zaliv.net
Ma da od vakcine se slogirali, dakle antivakser zatucanosti nema kraja...
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.