Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Живот са алцхајмером: када мајка пита ћерку – чија си

(Фото лична архива)

У свету од Алцхајмерове болести пати око 47 милиона људи, једна од њих је и моја мама.

После десет година од постављања дијагнозе остала су „острвца” памћења у „мору” заборава. Али њен ведри дух, и промућурност и даље нам улепшавају дане.

– Ко ти је мајка, пита ме.

– Па ти.

– Нисам ти ја мајка, нисам ја тако стара, одговара уз осмех трудећи се да прикрије да је заборавила.

Објашњавам јој да је преминула краљица Елизабета Друга у 97. години живота.

– Оде млада, констатује мама.

– Како млада?

– Има је леп и удобан живот, могла је још да поживи.

Да, лепо се нас две испричамо, али је то попут писања по песку – дуне ветар и после пар секунди нигде ни словца. Разговор се најчешће своди на понављање питања у недоглед и када кажем, па рекла сам ти она узврати – што ти је тешко да поновиш, језик кости нема. И поновим.

Признајем галамила сам на њу, љутила се, нисам могла да прихватим болест, да схватим. Баш је било тешко, а онда ми је једна дивна докторка из Удружења „Хлеб живота” - које се бави подршком породицама лица оболелих од деменције, путем телефона рекла „Замислите како је њој ако мора поново да пита јер није запамтила, како се осећа јер не зна ко су људи око ње, где је. Колико мора да је уплашена.”

Замислила сам и ујела се за језик – више нисам повисила тон, наљутила се, пребацила… Моја другарица, др Зорица Миновић, неуропсихијатар, дала ми је још један леп савет – када каже да ти није мајка, питај је за њену ћерку. Постављање питања ми је посао – али ово је било најбоље икад постављено питање:

„Знаш, моја ћерка се зове Славица, она брине о нама, јако је пажљива, брижна…” Покуљала је лавина речи које ми мајка „при здравој памети” никада изговорила није, а за којим сам све до тог тренутка чезнула – део патријархалног васпитања није допуштао да покаже емоције, да се деца не би размазила. Воли музику, дечије емисије, животиње и тада је то неописиво искрена емоција. Сети се свог Алата – коња на коме је јездила, своје Уздане – јагњета које је на цуцлу хранила…

Моја драга Пауна ми је помогла да дођем до докторке Хаџи Драгане Мраковић, неуропсихијатра, која је мами преписала одговарајућу терапију и живот продужила. Пре тога је била на бенседину који је заправо само погоршавао њено стање.

Нисмо на време приметили. Због предрасуда да је заборавност нормална у позним годинама деменцију смо приписали старости, али деменција је нешто сасвим друго – болест, а не део уобичајеног старења.

Алцхајмерова болест постепено смањује способност мозга да правилно функционише, изазивајући неповратни губитак памћења, способност говора, свести о времену и простору, као и промене у понашању и на крају губитак способности за старање о себи.

Деменција не брише само сећање, имена, лица, она значи губитак личности и функција које се постепено и неумитно гасе. Нестаје памћење, што истовремено значи и губитак идентитета.

– Главни фактор ризика за појаву Алцхајмерове болести, најчешћи тип деменције, јесте старост, али и повишени холестерол и висок крвни притисак, дијабетес, метаболички синдром, док је генетика узрочник губитка памћења у само два и по до пет одсто случајева – објаснила ми је својевремено проф. др Елка Стефанова, неуролог и оснивач Центра за поремећаје памћења и деменције при Клиничком центру Србије и додала да медитеранска исхрана не одлаже, али помаже да се успори деменција.

Воће, поврће, риба, маслиново уље, чаша вина смањују ризик од Алцхајмера. Сочиво, пасуљ, махуне, грашак, она храна која се код нас сматра сиротињском, драгоцени су биљни протеини који могу да помогну код свих болести, па и болести памћења. И уз то пожељна је редовна физичка активност у средњем животном добу, вежбање од пола сата три до пет пута недељно.

Хоћу ли наследити болест питала сам докторе, све сам заборавнија?

Проблеми са памћењем постоје у свим животним добима. Преоптерећеност мозга обиљем нових информација, које свакодневно пристижу, доводи до заборавности која је својствена свим људима. Сваки човек се више пута у току недеље запита где је оставио кључеве. На концентрацију и меморију утиче умор, стрес и количина сна. Стручњаци кажу да не треба да бринемо ако заборавимо због чега смо дошли у кухињу, или ако тражимо ауто по паркингу, јер не можемо да се сетимо где смо га паркирали. За бригу овог типа није ни губљење наочара, новчаника и сличних предмета, као ни заборављање нечег небитног што је неколико дана раније изрекао пријатељ. Заправо, заборављање ситних ствари је начин на који се наш мозак бори са вишком информација.

Међу првим сигналима да нешто није у реду је када особа заборавља с ким је разговарала телефоном, ко јој је био у гостима, када почне да затура ствари затим крене да оптужује децу и рођаке да је поткрадају, или крене у продавницу и не може да се оријентише где се налази. Ове појаве карактеришу прву фазу болести. У другој фази обољења пацијенти не могу да кувају, затим не могу да читају новине, а писање и рачунање им представља проблем. У трећој фази, која траје око три године, више не могу сами да функционишу, не могу ни да се облаче, да одлазе у тоалет и одржавају личну хигијену.

Суморно звучи да је код две трећине оболелих пропуштена правовремена дијагноза. Њих ништа не боли. Они само полако, тихо копне не тражећи помоћ јер нису ни свесни да им је потребна. Ближњи временом почну да примећују да је дошло до промена у понашању и размишљању – да особа реагује другачије него пре и да показује другачије понашање које доводи до свађа и неразумевања. Пре испољавања јасних знакова болести може да прође више година.

Више од половине болесника се за помоћ јави тек на почетку краја, у другом и трећем стадијуму деменције. Са правом дијагнозом касни се и због уверења свих, па и многих доктора, да је заборавност неминовни пратилац старости.

Искуства показују да правовремено и адекватно збрињавање и правилно одређивање терапије и спровођење неге по одређеним стандардима може у великој мери да утиче на успоравање прогресије основне болести и очување укупног квалитета живота дементне особе. Лекови омогућавају дементној особи да се сама умије, очешља, једе… што породици са оболелим чланом много значи. На жалост породице оболелих су у свом свету, далеко од информације, едукације, помоћи.

Истраживање је показало да 60 одсто дементних особа не користе ниједно од гарантованих права и услуга по основу болести. Сваки четврти неговатељ је запослен, а 39 одсто њих су старији од 65 година. Неопходна им је помоћ у виду предаха од неколико сати сваког дана, да могу да се посвете и себи, својим пословима. Због чињеница да се дементне особе најбоље осећају у свом дому.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirjana
Potrebno je da država više pomaže porodicama obolelih, koji strasno pate. Nema leka bolesti, a nema ni brige države. Dnevni boravci na svakoj opštini, su nešto sto će pored materijalnog, pomoći porodicama obolelih.
Miliana
Teska je to bolest!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.