Да ли ћемо имати довољно инжењера за „Ривијан”

Илон Маск, родоначелник електричних аутомобила и оснивач „Тесле ” планира да у Србији купи „Минакву”, која производи минералну воду обогаћену јодом, а његов конкурент Роберт Скаринг, власник „Ривијана” који производи електрична теренска возила код нас отвара развојни центар у коме ће запослити 200 инжењера.

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће убрзо за њима у „Ривијану” посао наћи још 1.000 наших радника.

То је једна од две или три најјаче америчке компаније за производњу електричних аутомобила, навео је Вучић када је објашњавао ко је „Ривијан” изразивши уверење да код нас долазе због добре пословне климе, а не због литијума.

Слободан Аћимовић, професор Економског факултета у Београду, сматра да је отварање истраживачког центра важно за наш аутомобилски сектор. Ову најаву види као развојни центар и предворје неког озбиљног улагања. Свака високо технолошка инвестиција је више него корисна за наш привредни раст.

–Ако дође развојни центар, направиће неке резултате. За неколико година можда ће одлучити да овде производе и да из Србије извозе у свет. Инжењерска наука код нас је веома јака. Истраживачке центре овде отварају јапански „Нидек”, који ће у Новом Саду производити електромоторе за електричне аутомобиле и немачки „Континентал” који је прво дошао као развојни центар. Да ли „Ривијан” стиже због литијума не можемо да знамо. Они долазе зато што је овде јефтинији инжењер. Ако је на пример условно речено у Америци плата инжењера 10.000 долара, овде ће вероватно бити 2.500 или 3.000 долара – наводи Аћимовић.

Петар Петровић, професор Машинског факултета у Београду са катедре за производно машинство слаже се да „Ривијан” највероватније у Србију долази јер су овде инжењери јефтинији, али њих, каже, нема. Према његовим речима на београдском Машинском факултету су 2021. продуковала само 23 инжењера производног машинства, 2020. године 44, 2019. око 33 инжењера производног машинства, 2018. је са овог факултета изашао 21 производни инжењер, а некада су продуковали око 100-150 инжењера производног машинства. Ситуација на другим универзитетима је још слабија.

– Где да нађу толике људе? Ако нешто нисте засадили прошле године, узорали њиву и посејали пшеницу, не можете у јуну говорити шта ћете да пожањете. То се гаји и негује деценијама. Да не говоримо о овим људима који одлазе, мада је све мање и оних који долазе. Давно сам говорио, ако индустрија Србије почне да се развија врло брзо ће се зауставити тај процес јер ми немамо људски ресурс. Немамо инжињере, а ни људе са занатским школама – напомиње Петровић.

Упозорава да око литијума треба бити обазрив и гледати на дужи рок јер Кина већ размишља да литијумске батерије замени горивим ћелијама. Они су читаву стратегију „њу енерџи винкл” базирали на горивим ћелијама.

– Батерије су врло проблематичне. Њихова продукција је јако сложена. У Немачкој су правили студије у којима се наводи да електрична возила када изађу из фабрике ниједан километар нису прешла, а већ су потрошила просечну емисију угљен-диоксида, коју возило на фосилна горива продукује за седам година – уверава Петровић.

Ко је Роберт Скаринг

Роберта Скаринга сматрају за потенцијалног ривала „Теслином” лидеру Илону Маску, а медији „Ривијан” називају „Тесла камиони”.

Као и Маск, Скаринг има доживотну страст према аутомобилима, а такође и према авантурама (он је ентузијаста авантура на отвореном са опсесијом за брдски бициклизам). Такође, као и Маск, воли да открива вести из „Ривијана” на неконвенционалне начине. Као и Маск, он живи за свој посао.

Пошто је магистрирао, а затим и докторирао машинство на престижном МИТ-у покренуо је своју компанију 2009. године, са мање од 20 дизајнера и инжењера.

„Ривијан” је успео да привуче пажњу Џефа Безоса, односно „Амазона” који је инвестирао у ову компанију и поручио 100.000 електричних возила. „Амазон” и „Форд” поседују око 20 одсто удела.