О допунском раду лекара

Разговор с др Драгославом Шћекићем, министром здравља Црне Горе („Политика”, 21. септембар), и његов критичан, опрезно образложен став према допунском раду државних лекара у приватном сектору може бити подстицајан и за здравствене руководиоце у новој Влади РС. Да подсетимо, допунски приватни рад државним лекарима у Србији је омогућен Законом о здравственој заштити из 2005. године, у периоду кад је овим сектором управљала странка самозваних експерата. Више лекара, међу којима и потписник ових редова, тих дана су аргументовано указивали на штетне последице по јавни интерес већ тада контроверзне законске норме.

И нажалост, време је показало оправданост аргумената. Допунски рад смањује продуктивност државног сектора и тиме ствара вештачке листе чекања. Што су дуже листе чекања, приватна пракса, односно приватне ординације или клинике, биће пунија, по логици спојених судова. Принципи на којима почива јавно здравство – једнакост, праведност, доступност – нису оствариви за бројне осигуранике с малим финансијским капацитетом због потребе додатног плаћања, поврх обавезног доприноса. Затим, јавља се дисторзија тржишта рада, јер исти људи раде на више места, што незапосленим младим лекарима сужава могућност избора радног места. Истовремено, инхибира се развој здравог, конкурентног приватног сектора, пошто знатан број приватних установа паразитира на непродуктивном државном сектору преузимањем пацијената преко лекара консултаната. Такође, двојни рад државних лекара спречава принцип рефундације од стране РФЗО бројних осигураника-пацијената који користе услуге приватног здравства, што је логично из угла осигурања. Зашто би осигурање два пута плаћало истог лекара, и то једном кроз плату у државној установи, а други пут у приватној пракси, за услугу коју је већ био дужан да пружи осигуранику?

И посебно важно, у времену тешке економске кризе која се надвија над Европом и Србијом, поменути (и непоменути) дисфункционални механизми доводе до високе укупне потрошње за здравство. Укупна издвајања за здравство Србије, збир средстава из јавних финансија и приватног плаћања, од једанаест одсто БДП-а прелази пет милијарде евра. Високом потрошњом далеко надмашујемо земље у окружењу (Румунија троши шест одсто, Бугарска осам одсто, Црна Гора седам одсто БДП-а) иако су кључни здравствени исходи (нпр. дужина трајања живота) слични или чак лошији.

Стога се треба надати да ће будући министар здравља морати да размисли о проблему допунског рада лекара, ма колико то било непопуларно у здравственим круговима, на сличан начин као његов колега из братске републике.

Др Драшко Карађиновић,
НВО Доктори против корупције