Од „Кризе” до „Љубави”

Oвогодишње 56. издање Битефа које носи поднаслов: „Ми – јунаци рада свог” ушло је у завршницу. Вечерас ће поклоници нових театарских тенденција имати прилику да виде још две представе: „Кризе” у режија Жигe Дивјакa (18.00 часова) у Битеф театру и „Љубав” Александера Зелдина (21.00 час) у простору Луке Београд, „Плава хала” (Жоржа Клемансоа 37).

Представом „Кризе” Жиге Дивјака, чији ће рад коначно бити приказан на Битефу, заокружује се програмски сегмент 56. Битефа, чија је мисија промоција нових имена. Ова представа је свесно остављена за сам крај фестивала јер шири тематски оквир главног програма не третира само друштвене проблеме повезане с радом већ и филозофски феномен „кризе” као такве. Продукцију је потписала „Нова пошта”, Словенско младинско гледалишче и „Маска” из Љубљане.

Будући да представа „Плућа” Жиге Дивјака није дошла на прошлогодишњи фестивал због пандемије, један од најперспективнијих словеначких редитеља млађе генерације на овогодишњи 56. Битеф стиже са премијером представе „Kризе”. О томе шта су кризе у данашњем тренутку, на који начин их третира, пропитује у својој новој представи, Жига Дивјак каже:

– Почели смо с питањем да ли криза данас има још било какав потенцијал за промене или је због свог сталног присуства у хиљаду и једном облику изгубила набој као потенцијална тачка прелома која прекида устаљени ток догађаја и отвара простор за нешто ново. Чини се да се давимо у многим нијансама криза: личних, професионалних, међуљудских, животних... А у решавању свих тих криза некако заборављамо или једноставно нисмо у стању да се позабавимо и решимо највећу кризу с којом се човечанство суочава, еколошку кризу која је у својој суштини нераскидиво повезана са преовлађујућим економским системом: капитализмом. Док се не позабавимо овим основним проблемом, проблемима неједнакости и експлоатације свега што живи и постоји на овој планети, нећемо заиста решити ниједну кризу, само ћемо се полако замарати и пре или касније одустати.

Актуелни период, како примећује Жига Дивјак, који због људских интервенција и промене климе и екосистема називамо „антропоценом” (модерни назив за наше геолошко доба), заправо не би требало да се назива „антропоценом” већ „капиталоценом”, будући да је еколошка криза директна последица економског система који се заснива на експлоатацији и императиву сталног раста. На планети са ограниченим ресурсима, ово се неизбежно судара с једним или другим ограничењем, али уместо да преиспитамо и променимо овај мрачни императив, сведоци смо само нових, све иновативнијих, често бруталнијих начина експлоатације. Већина нас је осуђена на бизарну комбинацију конзумеризма и прекарности, веома несрећну комбинацију која има деструктивне последице по планету.

У једној од најтраженијих светских представа „Љубав” аутора и редитеља Александера Зелдина, прате се судбине неколико људи које су несрећне животне прилике, губитак стана, домовине, посла, окупиле на истом месту, у свратишту. Представа је настала у копродукцији „А. Зелдин” компаније из Лондона и „Одеон театра” из Париза.

Она је део Зелдиновог триптиха „Неједнакости” који третира социјалне проблеме. За дело „Љубав” влада велико интересовање. Ближи се Божић, а три породице се налазе у скученом привременом смештају. Средовечни мушкарац са старом мајком, млада породица с бебом на путу и придошлица из Судана. Једни другима странци. Силом прилика заједно. Без личног простора. Божић је све ближи, ни за кога од њих није изгледно да ће добити стан, ситуација досеже тачку пуцања…

Сутра увече, после репризног извођења представе „Љубав” резервисан је термин управо у Луци Београд, за дружење са овогодишњим лауреатима које ће стручни жири изабрати у оштрој конкуренцији: селекцију је чинило девет представа. Могло би се приметити и да је ово једно од бољих издања Битефа на којем је публика могла да види нове театарске тенденције.