Жена, мајка, хришћанка

Браћа Италије, с неофашистичким коренима и слоганом „Бог, породица, отаџбина” (редукованој крилатици једног од очева нације Ђузепа Мацинија), најјача је партија у Италији. Њихова Ђорђа Мелони прва је премијерка, и то десничарска, после Другог светског рата. Случајно, вртоглави успех странке дешава се у часу када се навршава сто година од марша на Рим и Мусолинијевог тријумфа. Ипак, није дух италијанског диктатора заслужан за то што је десница досегла врх. Грађанима је доста излизаних обећања и добро познатих лица, па их Мелонијева осваја чак и речима: „Ја сам жена, мајка, Италијанка, хришћанка” или ставом да Хрвати треба да врате Далмацију и Истру, а да Титу треба повући државни орден јер је одговоран за масакр Италијана. Бираче привлачи и када брани туђе ставове да жене које абортирају заузимају места у болницама, говори да је за универзалне хришћанске вредности, а против исламистичког насиља. Она је и за безбедне границе, а не масовне имиграције, за суверенитет народа, а против бирократије Брисела. Евроскептик, али до краја за НАТО. Противи се ЛГБТ лобију и идеологији рода. Са мужем, новинарем на Берлусконијевом телевизијском каналу, има ћерку Гиневру и не би волела да им је дете геј. Њени говори окићени су фразама. Сличе порукама које је Стив Бенон писао Трампу, наступима француске десничарке Марин ле Пен, ставовима Виктора Орбана, стилу Јарослава Качињског.

Присталицама се свиђа и јер није била део бројних коалиционих компромисних влада које су предводиле технократе. Она схвата и да није довољно да подилази само домаћој десници. Огромни јавни дуг и утицај САД терају је и да се приказује као савезник Брисела и Вашингтона, док је снажно уз НАТО и Украјину. Намигује и Европској централној банци наговештајима да ће министар финансија бити Фабио Панета, члан извршног одбора ЕЦБ, а шеф дипломатије Стефано Понтекорво, близак Вашингтону. Њен двојак приступ указује да Италија неће бити фашистичка, како неки прогнозирају, али биће мање европска, а више атлантска и ослоњена на национализам – с пољским призвуцима. Она се ограђује од Мусолинија, за којег је рекла да је „вишеслојна особа”, у чије време је било и неких добрих ствари. Вишеслојна је и Мелонијева, чију младост су обележили занесеност Толкиновим „Господарем прстенова”, активизам у Омладинском фронту неофашистичке партије МСИ. Била је на челу студентског покрета Националне алијансе, наследнице МСИ, у којем је била члан „Хобит кампа”. Из парламента је лансирана за најмлађу министарку у историји Италије у влади Силвија Берлусконија. Учествовала је у оснивању Браће Италије, коју предводи већ осам година под логом тробојног пламена, поистовећиваног с ватром на Мусолинијевом гробу.