Обични људи на бициклима

Аутомобилом се од Стокхолма до Вастераса стиже за отприлике један час. Падине и поља, црногоричне и брезове шуме, језерца и рукавци језера... човек је овде учинио само оно што мора – проденуо је пут. Вастерас је седиште електронске индустрије, сада припојене гигантском систему ABB (Asea Brown Boveri), једној од водећих светских компанија у области енергетике и аутоматизације. А у самом средишту Вастераса је споменик, заправо ансамбл од бронзе, још прецизније седам фигураљуди на бициклима, заправо једна група, један низ бициклистана веома ниском постаменту,готово лице у лице са пролазницима. Сви су они, према замисли вајара, одевени обично, чак скромно, са качкетом на глави, а на пртљажнику сваког од бицикала је ковчежићили је о рам окачена торба, као за алат или ужину. То је споменик посвећен суграђанимакоји су се запутили на посао. То је споменикрадницима који су учествовали у расту важне електронске индустрије, допринели напретку Вастераса, па и читаве Шведске. Неко је донео необичну одлуку да ти обични људи, такође, заслужују да буду овековечени у бронзи, да су и они вреднипомена и поноса једне земље, а не, како је другде устаљено, да сличне, највеће почасти припадајусамо немилосрднимвојсковођама, вештимполитичарима или вољенимдиктаторима...

У једном свом делу, одмах после жуте зграде са бројем 13, московска Улица Бољшаја Никитсканекако се неочекиваноразмиче ишири у омањи трг. Овде сеналази скроман парк, споменик Чајковском, а у његовом залеђу је зграда чувеногКонзерваторијума именованог по том руском композитору светског гласа. Непосредно уз улаз и споменик је кафе, некада омиљено састајалиште музичара и писаца. Сада је то монденско место, по високим ценама приступачно углавном само странцима и добростојећим Московљанима, место где као да се долази све ређе ради разговора, све чешће да би се приказале тоалете или најновији модели, чак и блиндираних аутомобила. На пријатне тренутке разоноде једног дела гостију пажљиво мотри лично обезбеђење, намрштене, крупне момке није тешко препознати, они стоје довољно близу да би прискочили, сви одреда у беспрекорним, црним оделима, са увек тамним наочарима, у карактеристичној пози, незнатно раширених ногу, непрестано лагано окрећући главе слева надесно и обрнуто. Опет, читаво то окупљалиште, тај претерано скупи кафе, као да је у великој супротности са спомеником, посебно са левом бронзаном руком Чајковског, што као да диригује музиком која у прекидима допире иза његових леђа, из учионица Конзервaторијума. И још више, читаво то место, тај стално пуни кафе, као да је у супротности са студентима, наоко обичним младим људима који на вежбе и испите одасвуд долазе на бициклима, румених лица, можда од вожње закрченим московским улицама, можда од тежине кутија са сваковрсним инструментима, можда од узбуђења што их чека музика, музика, музика...

Периферија Панчева. Ушорена. Куће се збиле. На једном месту тротоар још модар од опалих дудиња. Подне је, сунце се пропело, упекло је, у даљини, у центру града, титрају торњеви чувене цркве за коју је, како кажу, дрвену грађу обезбедио лично Карађорђе. С краја пута старији мушкарац и жена возе бицикле. Не журе се. Пошли су до баште. Тамо имају неколико леја поврћа и по једно стабло од готово сваке овдашње врсте воћа. Још мало, само ако нису те среће да их ноћу неко покраде, па ће бити за компот, сок, пекмез, слатко, колико да се човеку на столу нађе. Предњи точкови несигурно кривудају. Бициклисти, човек и жена, звиждућу. Радују се, запутили су се у башту да руком разаберу коров, да руком уберудозреле плодове... Повремено улицом прође какав силанаутомобил, подигне стару војвођанску прашину и одбачене пластичне кесе из новог, лане отвореног хипермаркета. Нестрпљиво се оглашавају снажне сирене, мало ко воли бициклисте на друму, никада се не зна када ће препречити пут, па јепосле све то велика непријатност, полиција, увиђај, чист губитак и живаца и времена. Предњи точкови кривудају. Човек и жена звиждућу. Сирене се оглашавају. Мушкарац има обичај да шеретски каже: „Баба и ја се возимо на бициклима и певамо”. Па осмехнут додаје: „А ови се возе у мерцедесима и свађају се”.