Крагујевац од Кнића до Баточине

Крагујевац – До Кнића има 20, а до Рековца, Баточине и Раче готово 30 километара. Уколико би тамошње општинске администрације спровеле у дело идеју о прикључењу Крагујевцу, централни град Шумадије заузеће површину од око 200.000 хектара (сада се простире на 83.500), а кроз град би се возило читавих педесет километара. Истовремено, у таквом граду би живело скоро 300.000 људи.

Крагујевац мегалополис!? То је све извеснија могућност, пошто поједине општине показују изразиту жељу да постану део града. Последња вест стиже из Кнића. У изјави за „Политику“, председник општине Кнић Борислав Бусарац каже да би то била „логична одлука“.

– Око 90 одсто Книћана је завршило школе и ради у Крагујевцу, а прикључење граду донело би низ погодности. Прави разговори тек треба да уследе, али мислим да за Кнић нема логичније одлуке – каже Бусарац.

Левачка општина Рековац је још пре две године покренула иницијативу о припајању Крагујевцу, и у том смеру је, додуше у бившем скупштинском сазиву, донета одлука да се отпочне са реализацијом. Најављивани референдум, неопходан корак у законској процедури, међутим, још није спроведен.

– Интерес свакако постоји, али нова скупштинска већина још увек није разматрала ово питање. Рековац, наиме, гравитира ка три града, Крагујевцу, Јагодини и Крушевцу, па то ствара одређене проблеме. Ближи Крагујевцу би сигурно гласали за припајање општине том граду, али такво расположење не деле и Рековчани окренути ка друга два града – објашњава нам заменица председника општине Рековац Зорица Николић.

Крагујевац је, колико до јуче, био подељен на пет градских општина, али је скупштинска већина, након промена Закона о локалној самоуправи, донела одлуку да се оне укину. Додуше, и пре тога оне су постојале само „на папиру“, пошто њихово формирање у практичном смислу никад није ни започето. Зато је иницијатива о проширењу града на суседне општине поново покренута. Помоћник градоначелника за регионалну и међурегионалну сарадњу Слађан Радовановић каже за наш лист да би од тога сви имали користи.

– Покренули смо иницијативу и не желимо да одустанемо од ње, јер само региони, то свима треба да буде јасно, имају будућност. Мала места немају шансе за кредите и средства из европских фондова – уверен је Радовановић.

И општина Рача је, каже, исказала спремност да се припоји Крагујевцу, али осим одлуке општине и позитивног исхода референдума, потребна је сагласност Народне скупштине и Министарства за државну управу и локалну самоуправу.

Заменик председника баточинске општине Александар Јовановић, који се такође спрема за разговоре о припајању Крагујевцу, износи нам низ економских разлога у прилог овој иницијативи: Баточина би лакше решавала комуналне проблеме, добила би модернију инфраструктуру, што би условило и укупан привредни развој.

Једини од наших саговорника који позива на опрезност јесте Драган Златковић, дугогодишњи први човек Лапова, општине која по глави становника има највеће инвестиције у Србији. Према његовим речима, регионализација је добра ако се организује по систему равноправности, али Крагујевац је до сада „спутавао развој ове општине“.

– Треба видети шта би се тиме добило, а шта изгубило. Лапово од Крагујевца до сада није имало никакве користи. Истовремено, са те стране долази један непримерен потцењивачки став и мислим да се ова идеја више медијски и политички пласира у јавност него што има реалне оквире – тврди Златковић.