Српска банка опет у Загребу

Уколико се стварност не подсмехне очекивањима планера, у Загребу би следеће године могла да почне с радом Српска банка.

Како је најавио политички лидер Срба у Хрватској Милорад Пуповац – до јесени би Српско народно веће, које је иницијатор за оснивање ове банкарске институције, требало да преда захтев Хрватској народној банци ради добијања дозволе за рад.

Имајући у виду да централна банка такве захтеве решава у року од шест до девет месеци, Српска банка би, уколико добије „зелено светло”, могла почети с радом на пролеће, или, најкасније, у лето следеће године.

Премда је Пуповац објаснио да нова Српска банка не би била правни следбеник истоимене банке која је у Хрватској пословала између 1895. и 1941. године, она намерава да настави њену мултиетничку традицију. Подсећања ради, акционари првобитне Српске банке у Хрватској, уз Србе, били су и Словенци, Мађари, Италијани, Немци, Хрвати, међу којима је био и Иван Мештровић.

Оснивачка деоничарска књига нове Српске банке још је отворена, рекао је Пуповац и, упркос томе што о именима деоничара у Хрватској још не жели да разговара, истакао да је „у разговорима с Извршним већем Војводине, које води бригу о повратку прогнаних, пронађен озбиљан партнер у новосадској Металс банци”, једној од ретких преосталих државних банака у Србији.

„У Хрватској разговарамо с више потенцијалних партнера – институција и банака које ће се сигурно одлучити за то да партиципирају било у оснивачком улогу, било у пословној сарадњи, али још не бих о именима”, изјавио је ових дана Пуповац.

Посредством ове банке повратници – предузетници, као и сви који желе да се из Србије врате у Хрватску, могли би лакше него досад да добију зајмове које су досад тешко добијали „због мале вредности своје имовине”, и да тако осигурају своју егзистенцију.

Иницијатива за оснивање Српске банке у Загребу васкрсла је и опет су пробуђене наде некадашњих акционара првобитне моћне Српске банке која је имала имовину вредну између 50 и 100 милиона евра да ће је вратити у посед изворних власника, наглашава за „Политику” др Михаило Шашкевић, председник управног одбора те банке која је поново регистрована 2000.године.

Подсећања ради, некадашњу Српску банку утемељио је Владимир Матијевић, велики добротвор и оснивач друштва „Привредник” које је помогло школовању великог броја сирочади и сиротиње. Српска банка је имала 6.700 деоничара у чијем поседу је било 570.000 акција. Седиште јој је било у Загребу, а подружнице у Дубровнику, Сплиту, Шибенику, Книну, Митровици, Сомбору, Суботици, Великом Бечкереку, Панчеву и Вршцу. Била је и већински власник рудника Трепча.

– Српску банку прво је опљачкао, у име хрватске државности, Анте Павелић, а након њега, у име изградње социјализма, Јосип Броз. Туђман и Милошевић су нашу преосталу имовину поклањали својим сарадницима. Данашња власт покушава ту имовину да прода будзашто странцима. Наши деоничари су били убијани, бацани у тамнице, опљачкани, наш обртни капитал је нестао без трага, наши бродови су потопљени, многе наше зграде су рушевине – наводи др Шашкевић у ексклузивној изјави за наш лист.

Према његовим речима, Анте Павелић, у својству поглавника такозване Независне државе Хрватске, зграду Српске банке у Јуришићевој улици у Загребу, коју је у СФРЈ користила Загребачка ТВ, отео је од њених власника и предао је у посед Поштанској штедионици НДХ, коју је наследила данашња Хрватска поштанска банка.

На захтев за повратак одузете имовине прве Српске банке, Милорад Пуповац наглашава да иницијатори за оснивање нове истоимене банке желе да разговарају с Хрватском поштанском банком, пре свега ради пословне сарадње. „У томе нам имовина неће бити терет, јер не верујемо да је ХПБ на било који начин одговорна за проблеме с приватизацијом из деведесетих година”, закључио је Пуповац.

– Међутим, асоцијација акционара и потомака власника прве Српске банке, која броји око 350 чланова, не жели тек тако да се одрекне своје имовине, и то не само због њене огромне материјалне вредности, већ и ради задовољења правде – наглашава Шашкевић.

Посредством Интернета, наш саговорник је упознао међународну јавност са судбином прве Српске банке, њених оснивача и акционара, међу којима је било и 85 цркава СПЦ, али и Михаило Пупин, породице Карамата, Дунђерски, који су имали највећи пакет од 250.000 деоница, Кренови из Чачка, друштво „Привредник” и Пензиони фонд, председник владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић, Хрватски верски фонд, и бројни други угледни људи и институције.

Он је упозорио на „угрожену солвентност Хрватске поштанске банке, чији знатан део капитала је припадао жртвама Павелићевог режима”.

–Како се Хрватска припрема за приступ ЕУ, мораће обештетити наследнике чиме ће бити угрожена солвентност Хрватске поштанске штедионице – упозорава Шашкевић.

Најава оснивања Српске банке у Загребу код великог броја читалаца „Вечерњег листа”, који је објавио ту вест, дочекана је „на нож”, јер се сматра покушајем „демонтаже Хрватске”и „помагања великосрба и Југословена”. Има, међутим, и мишљења да треба омогућити свима који поштују хрватске законе и донесу новац у Хрватску да оснују банку, били они Срби, Италијани или Албанци.

Интересантно је и мишљење да актуелна хрватска држава нема никакве обавезе према наследницима акционара прве Српске банке, јер она није правна следбеница НДХ, која је окупациона творевина Италије. Дугове НДХ би, сходно томе, требало да враћају они који су их направили, а то су окупатори, који су формирали своју марионетску власт и одузели имовину поделивши је између себе и својих послушника. А то је 1941. године била Италија