Пандемија није утицала на одлуку жена о рађању

Пандемија вируса корона није утицала на одлуку жена о рађању, показује најновије истраживање Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, које је обављено на узорку од 1.006 испитаница од 7. до 14. августа прошле године, уз подршку Министарства здравља и канцеларије Популационог фонда УН за Србију.

Студија под називом „Истраживање знања, перцепције ризика, превентивног понашања и ставова у вези са пандемијом ковида 19” показала је да чак 87 одсто жена није променило одлуку о проширењу породице, осам одсто њих одложило је ту одлуку за „боља времена”, три процента жена решиле су да дете роде раније, а један одсто њих рекло је да не жели децу иако је пре пандемије желело да роди. Ово истраживање такође показује да три четвртине жена које су у тренутку спровођења истраживања биле у другом стању или су се недавно породиле, нису пропустиле ни одложиле важне здравствене прегледе током трудноће, док се само девет одсто њих плашило да посети здравствену установу због заражавања вирусом корона.

Са друге стране, више од половине жена које су се недавно породиле кажу да нису пропустиле неки здравствени преглед након порођаја у периоду од увођења ковид мера, док је четвртина навела да је било отказивања или померања од стране доктора или медицинских сестара. Свака седма жена избегла је преглед плашећи се да се не зарази вирусом корона у болници.

Студија која је објављена у најновијем броју „Гласника јавног здравља” сведочи да криза изазвана вирусом корона није у већој мери утицала на сексуално и репродуктивно здравље већине жена у Србији, нити на приступ здравственим услугама из тог домена – осим на ХИВ тестирање и скрининг прегледе за рак грлића материце и дојке. Већина жена која је користила контрацепцију навела је да није имала проблем да је набави, а свега четири одсто њих суочило се са извесним потешкоћама са набавком средстава за спречавање трудноће. Како наводе, најчешће препреке биле су затворене апотеке или бојазан да ће се заразити уколико оду у здравствену установу.

Забрињава, међутим, податак да је половина жена навела да током увођења ковид мера није имала заказан скрининг преглед рака грлића материце, свака седма је преглед померила самостално, док је за осам одсто жена тај преглед отказало медицинско особље. Осим тога, око 12 одсто жена одложило је превентивни преглед за рак дојке, а за око девет одсто њих медицинско особље отказало је тај преглед. Када је реч о тестирању на ХИВ, нешто више од две петине испитаника увођење ковид мера спречило је да се тестирају на вирус сиде или другу полно преносиву инфекцију или је омело да то учине.

И директор Гинеколошко-акушерске клинике Универзитетског клиничког центра, професор др Александар Стефановић, сматра да криза изазвана вирусом корона није имала значајан утицај на одлуку жена о рађању и истиче да се у протекле две године број порођаја у овој клиници није значајно смањио у односу на предпандемијски период.

– Наталитет је, нажалост, у сталном паду већ извесно време, али бројке говоре да пандемија није одвратила жене од проширења породице. У првих девет месеци ове године рођено је више беба него у истом периоду прошле године, иако ћемо комплетну виталну статистику имати тек почетком следеће године. Са друге стране, чињеница је да су због комплетне реорганизације здравственог система и његове преоријентације на збрињавање ковид пацијената, многе операције бенигних стања биле одлагане – уз напомену да није било одлагања операције ни малигних, ни хитних стања. Јесте било застоја у дијагностици, јер су се и саме жене ређе јављале лекару из страха да ће бити заражене ако уђу у здравствену установу. На срећу, то се није статистички значајно одразило на успех у лечењу и преживљавање након малигне болести. Ми смо учествовали у бројним мултицентричним међународним студијама о утицају ковида на лечење и исходе болести, које су показале да није било утицаја на исходе малигних болесника и стадијуме болести у којима су се јављали пацијенти – закључује наш саговорник.

Истраживање Института „Др Милан Јовановић Батут” спроведено је у оквиру друге фазе међународног истраживачког пројекта о сексуалном и репродуктивном здрављу, а пројекат је 2020. године покренула Академска мрежа за сексуално и репродуктивно здравље и права, коју води Универзитет у Генту у партнерству са Лондонском школом за хигијену и тропску медицину.