Луталица и бритки приповедач

Брус Четвин, један од најпознатијих путописаца 20. века, мало је познат код нас али је, захваљујући издавачкој кући „Магнет”, на мала врата стигао међу српске читаоце пре две године. Представљен је прексиноћ, на Трибини Дома омладине Београда.

Четвин (13. мај 1940 – 18. јануар 1989), је у једном тренутку направио потпуни преокрет у животу, отиснувши се на путовање широм света, а искуства која је стицао на путу претварао је у чудесне романе и путописе. До сада су у Србији објављене три Четвинове књиге „У Патагонији” (2006), „Вицекраљ Уиде”(2006) и „Уц” (2007), а издавач најављује да ће његово дело „Песма водиља” бити доступно читаоцима на овогодишњем Сајму књига у Београду.

Према речима Свебора Миџића, уредника у Дому омладине, Четвин, Велшанин по пореклу, потицао је из богате енглеске породице и као историчар уметности по образовању, имао је прилично удобну позицију у чувеној аукцијској кући „Сотби”.

– Његов посао је био да процењује вредност уметничких дела. Када су једном изнели слике пред њега, он их више није видео, ослепео је. Тада се отиснуо на путовање у Северну Африку. Касније је говорио да је поново прогледао када је авион слетео на афрички аеродром. Од тада је непрестано путовао – рекао је Миџић на трибини о лику и делу Бруса Четвина.

Оно што карактерише његова путовања, а самим и тим и животност и изражени хуманизам његових књига јесте то што је путовао попут номада и тако се сретао са људима. Са ранцем на леђима и минималним новчаним средствима, обишао је и Јужну Америку којој је посветио књигу „У Патагонији”. Две године је провео у Чешкоји затим написао роман „Уц”, који говори и о једном човеку и његовој страсти према колекционарству.

Искуство из Северне Африке, преточио је „Вицекраља Уиде”, књигу која отворено говорио трговином робљем.

– Четвин се овом темом бави без моралне осуде и без патетике, и у тој књизи се посебно види његов изражени хуманизам, као и идеја о јединству између свих људи – објашњава Миџић.

Четвин је прву књигу објавио 1977. године, а до смрти после тешке и мучне болести (умро је од сиде), објавио је шест књига, док су три објављене постхумно.

Према речима Данила Пајванчића, директора издавачке куће „Магнет”из Београда, на предстојећем сајму књига појавиће се и четврто дело из Четвиновог опуса, књига „Песма водиља”.

– За нас је било велико изненађење што до сада, осим једног дела, у издању „Времена књиге”, још осамдесетих година прошлог века, нико није објавио Четвина у Србији, тако да смо лако добили права за издавање. Планирамо да објавимо и његову књигу „У црним брдима” и збирку краћих записа „Шта ја радим овде?” – најавио је Пајванчић.

Његова издавачка кућа ће објавити и Четвинове личне дневнике. То ће бити могуће тек 2010. године, јер је ће се, по ауторовој жељи, тада први пут појавити и у Енглеској, чак 21. годину после Четвинове смрти.

– Постоји велика интересовање за те дневнике, поготово зато што је Четвин био славан писац и, када није био на путовањима, кретао се у високом енглеском друштву. Осим тога, познато је да је био хомосексуалац, што даје дозу пикантерије његовим дневницима и евентуалним сусретима које је имао. Вероватно је зато проценио да је неопходна већа временска дистанца, како не би неког увредио – рекао је Свебор Миџић.

Контроверзни путник се на својим путовањима бавио и новинарским радом, тако да је, поред путописања, радио и интервјуе са познатим уметницима попут Андреа Марлоа. Разговарао је и са Надеждом Мандељштам када је боравио у Русији. Један од његових блиских пријатеља био је Салман Ружди.

Брус Четвин је описиван као вечита луталица, оштрооки посматрач и бритки приповедач. Био је ожењен Елизабетом Чанлер, која је била свесна његове сексуалне оријентације.

После објављивања књига, догађало се да се јаве Четвинови незадовољни саговорници, који су тврдили да аутор није адекватно пренео њихове речи. Четвин се бранио тако што је објашњавао да он не пише само пола истине, него истину и по, уносећи велику дозу фикције у аутентичне догађаје које је бележио. Његова књига „Песма водиља”, настала је после Четвиновог одласка у Аустралију, у којој је истраживао живот Абориџина. Своја дела је бележио искључиво у свеске италијанског произвођача Молескин. Ове свеске, препознатљиве по својим црвеним корицама, постале су чувене јер их је за писање користио и Ернест Хемингвеј. Године 1999. у Енглеској је објављена биографија Бруса Четвина, из пера његовог пријатеља Николаса Шекспира.