Невољници на прагу – нове селидбе

Матарушка Бања – Ни после деценију и по од прогона, нема повратка прогнаних у родна места у Хрватској и Босни и Херцеговини, а исту судбину деле расељени са Косова и Метохије. Ових невољника је на подручју краљевачке општине више од 20.000, а око 800 их је годинама смештено у 14 колективних центара. У три виле и хотелу „Жича“ у Матарушкој Бањи „привремено“ живи око 150душа и сви они у скорој будућности могу бити исељени вољом новог власника, поокончању поступка приватизације ових објеката.

А у њима, у собицама од по 10–15 квадрата, живе читаве породице. То им је и кухиња и дневна и спаваћа соба, на сваком спрату по једна, заједничка санитарна просторија. И, такогодинама живе, више старији него млађи људи, а више их је протекле деценије умирало него што се рађало. Углавном, никада их неизвесност није напуштала, а стрепња је све већа што је ближи дан приватизације овог бањског лечилишта и одмаралишта.

– Аукција је заказана за 26. септембар, имовина се продаје по почетној цени од око два милиона динара, уз обавезу улагања милион евра у првој години и поштовање социјалног програма за 146 радника. На списку за продају су, наравно, и објекти у којима су смештене избеглице из Хрватске и БиХ, заједно са расељенима са Космета. Њима смо свих ових година обезбеђивали смештај и исхрану и за то од државе добијали 270 динара дневно по особи. Шта ће будући власник о намени ових вила и судбинистанараодлучити, ја не знам – каже за „Политику“ директор бањског лечилишта Славољуб Чубрић.

То, по свему судећи, поуздано нико не зна, осим што је општински повереник за избеглице Слободан Станишић оптимиста, тврдећи „да ће се можда уговор и са новим власником наставити или ће се пронаћи неко друго решење, па се надам да нико неће бити избачен на улицу“.

Додуше, за један број избеглица, дакле прогнаних породица из Хрватске и БиХ, ускоро ће доћи крај „бескућништва“. Донацијом италијанске владеи краљевачке општине, окончана је градња три стамбене зграде у приградском насељу Берановац, па ће ту око шездесет породица бити усељено. Како сазнајемо од градоначелника Краљева Милоша Бабића, „кључеви ће бити подељени 1. септембра“. Радују се томе Љиљана Краљевић, њен син Жељко и кћи Бранка, који су овде већ 15 година. Они су одавно спаковали кофере, јер је рок за усељење померан више пута.

– Истовремено и бринемо – додаје Љиљана – да ли ћемо успети да зарадимо, јер становање у будућим становима није бесплатно, плаћаће се и закуп и комуналије, укупни трошкови за стан од 46 квадрата биће око 150 евра месечно, а посла нема иако у том смислу нисмо пробирачи.

Невоља је и у томе што наредне зиме у овим становима неће бити даљинског грејања, јер општина нема новца за изградњу топлане, па ће будући станари морати дасе сналазе. Теже је, ипак, онима који остају у колективним центрима, јер друге две зграде, које се на истој локацији за њих граде уз помоћ немачких хуманитараца и ове општине, биће завршене до средине септембра. Но, неће бити прикључене на инфраструктуру, јер локална самоуправа и за то тек треба даприкупи средства.

Зато Младен Мемаровић из Истока, који је са супругом и двоје деце смештен у једној од бањских вила, страхује шта ће будући газда објеката одлучити.

– Тамо нисам продао имање – каже за наш лист Мемаровић –нисам се сам снашао, предао сам документа за тај будући стан, али још ни комисија није заседала. То ће се очигледно одужити, а у међувремену ће доћи нови газда ових вила...

Из истих разлога забринути су и Милан и Љубица Мишчевић из околине Госпића, који су овде привремено док се у НовомПазару не заврши градња гарсоњере коју су добили.

Охрабрење, ипак, стиже од градоначелника Краљева.

– Ништа се не сме теже за те људе догодити, јер ово сене тиче само града Краљева, већ ове државе. Не могу ови људи тек тако бити препуштени вољи појединаца – каже за „Политику“ Милош Бабић.