Булевар се и даље завршава код Цветкове пијаце

Пре више од пет година „Политика” је објавила мој скромни прилог о хаосу и потпуном одсуству идеје или плана за уређење Булевара краља Александра и Смедеревског пута од Цветкове пијаце према Калуђерици и осталим насељима на том правцу.

Шта се променило за тих пет и по година? Скоро ништа. Највећа промена је преименовање неких аутобуских станица. Истина, изграђен је и већи број стамбених зграда у делу булевара од старе трамвајске окретнице до Малог Мокрог Луга, чиме ће се већ постојеће гужве и хаос подићи на нове нивое. Смедеревски пут је девастиран лошим асфалтирањем након полагања цеви које воде од спалионице у Винчи. За вожњу њиме потребне су таблете против морске болести, толико је асфалт нераван и таласаст. Стајалишта која до сада нису била увучена, и даље су остала таква, а постављено је и неколико нових, такође неувучених, што додатно успорава саобраћај.

Предлози које сам изнео у првобитном допису, иако су за њихову реализацију потребни минимални трошкови и могли би брзо да се реализују, остали су мртво слово на новинском папиру. Степен небриге градских власти, а измењало их се неколико, јесте фасцинантан. Сумњам да су проблем средства или да постоји некаква препрека која би онемогућила реализацију тих пројеката. Једноставно – мислим да никога није брига. Грађани ћуте и трпе. Гунђају у превозу, али на томе се и завршава.

Овим писмом јавно позивам градску власт да почне с уклањањем бар једне препреке од оних које сам набројао, а којима се придружио и „чеп” на раскрсници Мите Ружића и Булевара краља Александра. Ако се нешто не започне, никада се ништа неће ни завршити. Више од 100.000 људи су таоци лоших решења. Крајње је време да се реши та „талачка” криза.

Да поменем и то да цео крај нема ниједан затворени базен за децу, недостају паркови, нису решени проблеми канализације, гасовода, мањка школског простора, културних садржаја... Можда саобраћајни проблеми, после набројаних, и не изгледају тако страшно?

Драган Бошковић,
Калуђерица