Среда, 08.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европа, ислам и психијатрија

Бисери данске књижевности: мешавина сатиричне друштвене критике и дистопије у роману „Европско пролеће” и сурове исповести у „Копенхашкој трилогији” и „Изгладнелом срцу”
Каспар Колинг Нилсен (Фото: Isak Hofmayer), Тове Дитлевсен (Фото: AKG-images)

Европа се страховито променила за само две године. Сви су сада другачије посматрали муслимане, и то не само због тероризма, па ни због њихове велике заступљености у статистикама о силовању и другим криминалним прекршајима, или због тога што се трећа генерација имиграната једнако лоше сналазила у школи и у друштву као и прва. Не, ствар је била у новом схватању које се раширило: Европа је у рату с исламом не зато што Европљани то хоће већ зато што већина муслимана то тако доживљава.

Ово је део из романа „Европско пролеће” Каспара Колинга Нилсена, једног од најупечатљивијих гласова савремене данске књижевности који у својим делима говори о проблемима савременог друштва, спајајући гротеску, друштвену сатиру и научну фантастику. Овај писац, као и још неколицина данских аутора објављених у последње време код нас, доказ су непосустале снаге скандинавске књижевности, о којој се последњих година поново много говори захваљујући норвешком књижевнику Карлу Увеу Кнаусгору.

У поменутом роману „Европско пролеће” који је код нас објављен у издању издавачке куће „Booka” у преводу Радоша Косовића, радња је смештена у будућност, у време кулминације мигрантске кризе у Данској која доводи до радикалне сегрегације – муслимани живе у имигрантским зонама под строгим надзором, а данска влада депортује стотине хиљада непожељних у избеглички град изграђен у Мозамбику. С друге стране острво Лоланд је претворено у идилично и строго чувано уточиште, технолошки напредно и еколошки одрживо, где припадници елите уживају у вештачки побољшаној природи. На острво се селе главне личности романа – средовечни галериста Стиг и његова жена Елисабет, научница, као и уметник Кристијан. Истовремено, Стигова и Елисабетина кћерка, која има здравствене проблеме, солидарише се са избеглицама и одлази у Мозамбик...

Карен Фаструп (Instagram/carenfastrup)

Будућност коју Колинг Нилсен предвиђа у „Европском пролећу” провокативна је мешавина сатиричне друштвене критике и дистопије, а аутор на јединствен начин обрађује и питање комерцијализације уметности. Од периода романтизма када је уметник био неко ко добија инспирацију од Бога, преко продора модернизма када се уметник више посматрао као аутсајдер, умоболник који из неког разлога има директан приступ несвесним слојевима психе, а уједно и способност да те дубоке тајне изрази у својој уметности, па све до доба комерцијализације уметности када преовлађује представа да уметник није ни медијум ни пророк већ сасвим обичан човек, по способности неретко испод просека...

У издању „Booke” објављен је и класик данске књижевности „Копенхашка трилогија” ауторке Тове Дитлевсен, једне од најзначајнијих личности данске књижевности 20. века, која је извршила самоубиство 1976. године. У овој исповедној књизи, коју је критика оценила као „моћно, психолошки проницљиво дело самоиспитивања и сећања”, ауторка доноси интимну причу о искуствима која су јој обележила живот. У првом делу „Детињство” она описује тегобно одрастање неприлагођене девојчице, одлучне да једнога дана постане књижевница. Други део „Младост” описује адолесцентни период обележен тешким пословима у околностима кад око ње буја нацизам а она покушава да пише поезију и да буде независна. Трећи део књиге „Зависност” почиње првим од њена четири брака и описује пад у зависност од опијата у коју ју је увукао трећи муж. Са радикалном искреношћу, не тражећи саосећање, нити се правдајући, ауторка описује растрзаност између улога кћерке, супруге и мајке, потребе да ствара и болног осећања неприпадања које ју је довело у зависност.

Тове Дитлевсен је рођена 1917. године, а у књижевности је дебитовала 1939. збирком песама „Девојачка душа”. Аутобиографски роман „Улица детињства (1943) сматра се једним од њених главних дела из раног периода њеног стваралаштва. Касније је писала о незадовољавајућем положају жена а њена размишљања релевантна су и за данашње дискусије о феминизму. Роман „Лица” (1968) и мемоарска проза „Копенхашка трилогија”, коју је написала од 1967. до 1971. године, њена су најзначајнија дела.

Роман „Изгладнело срце” савремене данске ауторке Карен Фаструп, који је овенчан наградом данског Државног фонда за културу за дело од изузетне књижевне вредности, а који је био и у ужем избору за награду „ДР Романприсен”, руши све табуе о људском уму и тананој граници између нормалности и лудила. Код нас је објављен у издању издавачке куће „Албатрос плус” у преводу Сање Стефањеско. Овде је такође реч о чистој аутофикцији, која се бави страховима, љубављу и психијатријским лечењем, а боравак у психијатријској установи испресецан је сценама из детињства у једној компликованој породици.

Карен Фаструп се није устручавала да призна да је заправо описивала свој живот: после неколико година проведених у Танзанији, вратила се у Данску и на културну сцену Копехагена, очајнички се заљубила у једног музичара и у њиховој вези је све било у реду док једне ноћи у њој није побеснела дивља звер због чега је доспела на психијатријску клинику...

„Потпуно сам се разоткрила у тој књизи. За то сам имала много уметничких разлога, али и један политички: нисам желела да се кријем иза неког другог имена само зато што се стидим да отворено кажем да сам ментално оболела. Све сам признала, а пошто сам ја то учинила, можда ћете се и ви на то усудити”, изјавила је за магазин „Фемина” књижевница која осим што пише, држи и предавања о теми менталног здравља и јавно заговара промену друштвеног и здравственог третмана људи који пате од менталних болести.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Pik-lon
Evropa je puna autora(umetnika)koji su zavrsili na psihijatriji.Jer su pobrkali lonciice i robovlasnistvo prema kolonijama shvatali kao seksualnu opsesiju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.