Вратио се Валтер

Стари чаршијски виц каже да су последње речи Адолфа Хитлера биле: „Убијте Бату Живојиновића!” Пре месец дана, објавили су медији, мурал с ликом једног од највећих југословенских глумаца освануо је с доцртаним брчићима, налик на оне који су симбол нацистичког вође. Коме је засметао Валтер, кога су за живота једнако волели, што је у Србији реткост, колико и после смрти?

– Не схватам то лично. Батин мурал уништили су исти они који су то урадили и са муралом Милене Дравић и Драгана Гаге Николића. Исти они који су оштетили споменик Милице Ракић, симбол страдања српске деце у НАТО агресији. Све се десило у недељи у којој су биле и литије и геј парада, када је било доста немира на улицама и када је полиција имала много посла. Али успели смо да направимо још бољи мурал. Људи из Београдског драмског позоришта, на чијем зиду се и налази, направили су нову подлогу и поставили видео-надзор, док је академски сликар на камену Милан Милосављевић урадио још лепши мурал. А све је и заштићено посебном смесом – прича за „Политику” Миљко Живојиновић, син легендарног Бате.

Уништен мурал

Ко је уништио мурал – није познато, а јавности је остало непознато и ко је Бату оживео на зидинама позоришта на Крсту, с којих је, као тек млад глумац, гледао у кућу своје будуће супруге Јулијане – Луле.

– Ми смо народ који не поштује своје великане. Многи ће рећи да је то белосветска дисциплина, али се не слажем с тим. Ипак, ми Срби смо прваци у заборављању оних који су своје име и име Србије уписали у светску културну баштину. Зато сам одлучио да Бати, мом другу из детињства, с којим сам стасавао на Чубури, подигнем плочу, а онда и мурал. Ускоро ћемо почети и са снимањем документарног филма који ће пратити моју књигу „Валтер пре Валтера” – говори за наш лист Радослав Лале Вујадиновић, београдски адвокат и хроничар Батиног живота.

О Живојиновићу се мање-више све зна – био је један од омиљених Титових глумаца, једини који је успео да једнако бриљира и у партизанским ратним спектаклима, највећим филмовима црног таласа, али и у јефтиним комедијама. Једино је Бата могао да опстане као партизански суперхерој и авангардни глумац дисидентских филмова, а да притом ником, па ни самом Маршалу, не падне на памет да га упуца на екрану. Напротив, заједно с Титом гледао је вестерне и једини имао овлашћење, а богами и смелости, да му у четири ока прича политичке вицеве који су се шаптали по српским кафанама. И једино се Бата грохотом смејао. И то пред Маршалом. Али, како је једно од Титових кодних имена било Валтер, изгледа да су се одмах препознали.

– Када је председник Кине Си Ђинпинг дошао у посету Србији, тражио је да се сусретне с Батином супругом Лулом да би јој изјавио саучешће. Том приликом Лула му је поклонила Батин портрет. Касније смо сазнали да је Ђинпинг ту слику окачио у једном од својих кабинета – прича Вујадиновић о Батиној популарности изван граница бивших југословенских република.

А Србији је било потребно шест година од Батине смрти да му ода почаст. И то ће учинити сутра, 20. октобра, у Сопоту на откривању првог споменика великом вођи југословенског и српског филма.