Млади купују „какопедије” и куваре

Свака седма млада особа у Србији уопште не чита књиге, 57 одсто њих то ради понекад, а мање од трећине младих често држи књигу у рукама, показало је истраживање под називом „Млади у Србији 2018–2019”, које је пре три године спровела немачка фондација „Фридрих Еберт”. Истраживање које потписују социјални психолози Драган Попадић и Зоран Павловић, као и социолог Срећко Михајловић, такође је показало да је велики број младих у нашој земљи, узраста од 14 до 29 година, одрастао окружен великим бројем књига – четвртина њих каже да је у њиховој породичној библиотеци било преко сто књига. Свака пета млада особа имала је између педесет и сто књига у кући, а 16 одсто њих поседовало је између 30 и 50 књига у породичној библиотеци. Свака шеста млада особа имала је између 20 и 30 књига у кући, а сличан проценат њих имао је библиотеку која је бројала између десет и двадесет књига. Свега три одсто младих није имало ниједну књигу у својој кући.

Упркос чињеници да је велики број младих одрастао уз књигу, њихове читалачке навике умногоме су другачије од припадника старијих генерација. За разлику од њихових родитеља, који се о догађајима у земљи и свету информишу преко радија, телевизије и новина, највећи број младих у Србији информације добија преко телефона, односно информативних портала и друштвених мрежа. Наиме, истраживање Кровне организације младих Србије под називом „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији 2021” показало је да чак 98 одсто припадника младе генерације користи мобилни телефон као средство за информисање, мање од половине њих гледа вести на телевизији, петина слуша радио, а 60 одсто младих уопште не чита новине – ни дневну штампу, ни недељнике.

Бројна социолошка истраживања која су рађена у нашој земљи такође сведоче да популарност књига и традиционалних медија, односно новина и телевизије, све више опада међу младима, а најмања је међу припадницима генерације рођене након 2000. године. Они су први који су рођени у потпуно компјутеризованом свету и за њих је виртуелни свет од једнаке важности као и онај у коме се физички налазе, а мобилни телефон постао је њихово друго „ја”. Ако се има на уму да распон њихове пажње износи осам секунди, разумљиво је због чега књига не може да задржи њихову пажњу на дуже стазе.

Подсећања ради, када је популарна модна блогерка Зорана Јовановић, алијас Зораннах, постала највећа звезда Београдског сајма књига 2015. године, захваљујући свом приручнику за лепоту под називом „Живот и стил”, сви су били изненађени сем књижара, јер они знају да су млади одавно одустали од великана писане речи – „Ану Карењину” заменили су књигама „Зашто се мушкарци жене кучкама”, уместо „Отела” купују „Како дресирати сопственог мушкарца”, „Ромеа и Јулију” заменили су нови класици типа „Окрени нови лист: Како да заборавиш бившег дечка – радна свеска са вежбанком”...

Ако је веровати искуству књижара, велики број наших младих суграђана покушава да пронађе одговоре на ова питања међу страницама књига „самопомоћи”, због чега многобројни „уџбеници” популарне психологије достижу вртоглаве тираже. Психолози објашњавају да велико интересовање младих читалаца за „какопедије” различитих врста јесте разумљиво – уз живот се не прилаже упутство за употребу, на венчању нико не поклања приручник како да брак који почиње смехом и пољупцима не заврши у сузама, а уз радну књижицу не добија се приручник како постати омиљени колега и за пет година стићи до менаџмента фирме...

Књижари и библиотекари слажу се и у констатацији да млади воле „лако штиво”. Девојке читају књиге из популарне психологије и латиноамеричке „љубиће”, док младићи преферирају скандинавске „кримиће”, историјске романе и биографије. И једни и други заинтересовани су за тренутно популарне наслове, а под тиме се подразумевају актуелни добитници домаћих и светских књижевних награда – Нинове, Нобелове или Букерове. Млади највише читају и купују куваре и приручнике за дијету, а београдски књижари потврђују да се и тзв. водитељска литература високо котира на скали њиховог интересовања, па књиге које потписују Мирјана Бобић Мојсиловић, Јелена Бачић Алимпић, Весна Дедић Милојевић, Сања Маринковић и Вања Булић достижу завидне тираже.