Mladi kupuju „kakopedije” i kuvare

Svaka sedma mlada osoba u Srbiji uopšte ne čita knjige, 57 odsto njih to radi ponekad, a manje od trećine mladih često drži knjigu u rukama, pokazalo je istraživanje pod nazivom „Mladi u Srbiji 2018–2019”, koje je pre tri godine sprovela nemačka fondacija „Fridrih Ebert”. Istraživanje koje potpisuju socijalni psiholozi Dragan Popadić i Zoran Pavlović, kao i sociolog Srećko Mihajlović, takođe je pokazalo da je veliki broj mladih u našoj zemlji, uzrasta od 14 do 29 godina, odrastao okružen velikim brojem knjiga – četvrtina njih kaže da je u njihovoj porodičnoj biblioteci bilo preko sto knjiga. Svaka peta mlada osoba imala je između pedeset i sto knjiga u kući, a 16 odsto njih posedovalo je između 30 i 50 knjiga u porodičnoj biblioteci. Svaka šesta mlada osoba imala je između 20 i 30 knjiga u kući, a sličan procenat njih imao je biblioteku koja je brojala između deset i dvadeset knjiga. Svega tri odsto mladih nije imalo nijednu knjigu u svojoj kući.

Uprkos činjenici da je veliki broj mladih odrastao uz knjigu, njihove čitalačke navike umnogome su drugačije od pripadnika starijih generacija. Za razliku od njihovih roditelja, koji se o događajima u zemlji i svetu informišu preko radija, televizije i novina, najveći broj mladih u Srbiji informacije dobija preko telefona, odnosno informativnih portala i društvenih mreža. Naime, istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pod nazivom „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji 2021” pokazalo je da čak 98 odsto pripadnika mlade generacije koristi mobilni telefon kao sredstvo za informisanje, manje od polovine njih gleda vesti na televiziji, petina sluša radio, a 60 odsto mladih uopšte ne čita novine – ni dnevnu štampu, ni nedeljnike.

Brojna sociološka istraživanja koja su rađena u našoj zemlji takođe svedoče da popularnost knjiga i tradicionalnih medija, odnosno novina i televizije, sve više opada među mladima, a najmanja je među pripadnicima generacije rođene nakon 2000. godine. Oni su prvi koji su rođeni u potpuno kompjuterizovanom svetu i za njih je virtuelni svet od jednake važnosti kao i onaj u kome se fizički nalaze, a mobilni telefon postao je njihovo drugo „ja”. Ako se ima na umu da raspon njihove pažnje iznosi osam sekundi, razumljivo je zbog čega knjiga ne može da zadrži njihovu pažnju na duže staze.

Podsećanja radi, kada je popularna modna blogerka Zorana Jovanović, alijas Zorannah, postala najveća zvezda Beogradskog sajma knjiga 2015. godine, zahvaljujući svom priručniku za lepotu pod nazivom „Život i stil”, svi su bili iznenađeni sem knjižara, jer oni znaju da su mladi odavno odustali od velikana pisane reči – „Anu Karenjinu” zamenili su knjigama „Zašto se muškarci žene kučkama”, umesto „Otela” kupuju „Kako dresirati sopstvenog muškarca”, „Romea i Juliju” zamenili su novi klasici tipa „Okreni novi list: Kako da zaboraviš bivšeg dečka – radna sveska sa vežbankom”...

Ako je verovati iskustvu knjižara, veliki broj naših mladih sugrađana pokušava da pronađe odgovore na ova pitanja među stranicama knjiga „samopomoći”, zbog čega mnogobrojni „udžbenici” popularne psihologije dostižu vrtoglave tiraže. Psiholozi objašnjavaju da veliko interesovanje mladih čitalaca za „kakopedije” različitih vrsta jeste razumljivo – uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu, na venčanju niko ne poklanja priručnik kako da brak koji počinje smehom i poljupcima ne završi u suzama, a uz radnu knjižicu ne dobija se priručnik kako postati omiljeni kolega i za pet godina stići do menadžmenta firme...

Knjižari i bibliotekari slažu se i u konstataciji da mladi vole „lako štivo”. Devojke čitaju knjige iz popularne psihologije i latinoameričke „ljubiće”, dok mladići preferiraju skandinavske „krimiće”, istorijske romane i biografije. I jedni i drugi zainteresovani su za trenutno popularne naslove, a pod time se podrazumevaju aktuelni dobitnici domaćih i svetskih književnih nagrada – Ninove, Nobelove ili Bukerove. Mladi najviše čitaju i kupuju kuvare i priručnike za dijetu, a beogradski knjižari potvrđuju da se i tzv. voditeljska literatura visoko kotira na skali njihovog interesovanja, pa knjige koje potpisuju Mirjana Bobić Mojsilović, Jelena Bačić Alimpić, Vesna Dedić Milojević, Sanja Marinković i Vanja Bulić dostižu zavidne tiraže.