Пипи шаље СМС

Писани знак је почетак авантуре, тајне или опасности: од Библије до филмова о Индијани Џонсу; колико у кримићу и трилеру, толико и у Хазарском речнику. Али чаролија знака у савременој култури претвара се у произвољно скраћивање – услед олако задате брзине комуникације, мистерија све више узмиче пред економијом. Комуникација кратким, сажетим порукама преко Интернета или мобилног телефона креирала је читав низ приручних скраћеница, не само у енглеском језику. Кад је Пипи Дуга Чарапа у писму пријатељима написала да је тако 8љена, њено здруживање бројева и слова читалац је доживљавао као шармантну и домишљату  полуписменост, очекивану код девојчице која расте без школе и надзора. Ребуси из писама били су знамење нехаја и неспутаности,  таман колико и чињеница да Пипи шешире држи у рерни а ноге на јастуку, да кућу дели са мајмуном и седи на крову до касно у ноћ. На трагу превеликих мушких ципела Пипи Дуге Чарапе обрео се ових дана и један реномирани истраживач језичких загонетки – Дејвид Кристал. Водећи светски лингвиста, универзитетски професор, аутор више од сто књига на теме од фонологије до лексикографије, од историје енглеског језика до Шекспировог позоришта, сада улази у свет језичких мистерија свакодневице: у СМС поруке. Ово неће бити први пут да Кристал искушава стрпљење језичких душебрижника и хода рубом огромног пространства науке о језику као ивицом оног Пипиног шешира што је велик као воденички точак.

Књига Txtng: The Gr8 Db8 појавила се почетком јула и одмах је проглашена „излетом у радост текста”. Њен наслов је главоломка, технофобима готово нерешива. Фамозне осмице немају везе са таличним датумом Олимпијаде у Пекингу: оне само замењују групе слова које звуче исто као изговор ове бројке на енглеском. Већ од наслова – дешифрован и преведен, он гласи Текстинг: велика дебата – Кристал сугерише да ортографска економија нашег доба нема у себи ничег мистичног. Нова језичка појава је само практична, а није ни толико нова. Бавећи се „текстингом” – дакле, поетиком СМС-а и осталих видова кратких словних порука – реномирани британски лингвиста покушава да развеје пучке предрасуде и академске страхове везане за нови начин комуникације.

Кристал побија тезу да је језичка економија параван за менталну лењост и симптом дислексије. Он није уверен да нам прети дигитални вирус чијим би се разорним дејством могао осакатити језик или укинути класична писменост. Наиме, тек се десет посто речи коришћених у текстуалним порукама скраћује или сажима. Овај вид језичке интервенције користи се одиста дуго: у хебрејском и арапском самогласници се не записују, скраћенице и акроними су вајкадашња појава у живим језицима (још почетком осамнаестог века Џонатан Свифт скраћивање речи назива „варварском навиком”), док су ребуси традиционалан вид разбибриге у многим културама. Графички дистинктиван језик није одлика ни гета, ни засебне социјалне групације; „текстинг” је настао можда највећим делом као последица жеље да се што више каже на 160 словних места колико СМС порука дозвољава, и да се убрза размена информација у електронској преписци или на блогу.

Тако се рађају правила „текстикеције” – новог опхођења с правописом – из којих настају поезија, мини романи, комична и експериментална књижевна сочињенија. Не ради се о специфичности енглеског језика, премда од њега цела пракса почиње. Већ поменуту чаробну осмицу искористиће и Немац да замоли за пажњу (8tung – Achtung) или пожели лаку ноћ (Gn8 – Gute Nacht). Француз се захваљује користећи шестицу (Mr6 – merci), а Шпанац се уз помоћ двојке опрашта (A2 – adiós).

Дејвид Кристал у стопу прати језичке феномене: његова књига Језик и Интернет (2001) вероватно је прва опсежна студија о новом техноговору. Он је први лингвиста који је сачинио речник тзв. текст-говора и (Интер)нет говора, признајући да је од пет стотина текстуалних скраћеница које је сакупио 2004. само мањи број у редовној употреби говорника енглеског језика, а огромна већина тек плод инвентивне језичке игре. Језик Светске мреже је, указује Кристал, англоцентричан, глобалан и интерактиван, а тежи да се угнезди и изван компјутерски посредоване комуникације.

Под утицајем нет-говора мења се лексички фонд европских језика, па се термин за брисање (енглески delete) појављује у италијанском као глагол deletare, а сајберспејс, који је потписница ових редова залуду покушавала да прекрсти у „киберпростор”, у португалском је постао ciberespaço а у француском cyberespace.

На страницама свог блога Кристал је ових дана размишљао и о томе како технологије захтевају убрзане допуне и прераде студија о језику. Иако је његова књига о Интернету добила друго, допуњено издање пет година након првог, Кристал се вајка да би већ морао да пише и треће у коме би било речи о феноменима блога, „Мајспејса” и „Јутјуба” који су у досадашњим истраживањима остали непокривени, делом и услед објективних околности: донедавно нису ни постојали. Жив језик и овако живахне технологије маме у даље лингвистичке авантуре, а 8љеност  ће Пипи Дуга Чарапа лако побеђивати у контакту са новим СМС поколењима.