Pipi šalje SMS

Pisani znak je početak avanture, tajne ili opasnosti: od Biblije do filmova o Indijani Džonsu; koliko u krimiću i trileru, toliko i u Hazarskom rečniku. Ali čarolija znaka u savremenoj kulturi pretvara se u proizvoljno skraćivanje – usled olako zadate brzine komunikacije, misterija sve više uzmiče pred ekonomijom. Komunikacija kratkim, sažetim porukama preko Interneta ili mobilnog telefona kreirala je čitav niz priručnih skraćenica, ne samo u engleskom jeziku. Kad je Pipi Duga Čarapa u pismu prijateljima napisala da je tako 8ljena, njeno združivanje brojeva i slova čitalac je doživljavao kao šarmantnu i domišljatu  polupismenost, očekivanu kod devojčice koja raste bez škole i nadzora. Rebusi iz pisama bili su znamenje nehaja i nesputanosti,  taman koliko i činjenica da Pipi šešire drži u rerni a noge na jastuku, da kuću deli sa majmunom i sedi na krovu do kasno u noć. Na tragu prevelikih muških cipela Pipi Duge Čarape obreo se ovih dana i jedan renomirani istraživač jezičkih zagonetki – Dejvid Kristal. Vodeći svetski lingvista, univerzitetski profesor, autor više od sto knjiga na teme od fonologije do leksikografije, od istorije engleskog jezika do Šekspirovog pozorišta, sada ulazi u svet jezičkih misterija svakodnevice: u SMS poruke. Ovo neće biti prvi put da Kristal iskušava strpljenje jezičkih dušebrižnika i hoda rubom ogromnog prostranstva nauke o jeziku kao ivicom onog Pipinog šešira što je velik kao vodenički točak.

Knjiga Txtng: The Gr8 Db8 pojavila se početkom jula i odmah je proglašena „izletom u radost teksta”. Njen naslov je glavolomka, tehnofobima gotovo nerešiva. Famozne osmice nemaju veze sa taličnim datumom Olimpijade u Pekingu: one samo zamenjuju grupe slova koje zvuče isto kao izgovor ove brojke na engleskom. Već od naslova – dešifrovan i preveden, on glasi Teksting: velika debata – Kristal sugeriše da ortografska ekonomija našeg doba nema u sebi ničeg mističnog. Nova jezička pojava je samo praktična, a nije ni toliko nova. Baveći se „tekstingom” – dakle, poetikom SMS-a i ostalih vidova kratkih slovnih poruka – renomirani britanski lingvista pokušava da razveje pučke predrasude i akademske strahove vezane za novi način komunikacije.

Kristal pobija tezu da je jezička ekonomija paravan za mentalnu lenjost i simptom disleksije. On nije uveren da nam preti digitalni virus čijim bi se razornim dejstvom mogao osakatiti jezik ili ukinuti klasična pismenost. Naime, tek se deset posto reči korišćenih u tekstualnim porukama skraćuje ili sažima. Ovaj vid jezičke intervencije koristi se odista dugo: u hebrejskom i arapskom samoglasnici se ne zapisuju, skraćenice i akronimi su vajkadašnja pojava u živim jezicima (još početkom osamnaestog veka Džonatan Svift skraćivanje reči naziva „varvarskom navikom”), dok su rebusi tradicionalan vid razbibrige u mnogim kulturama. Grafički distinktivan jezik nije odlika ni geta, ni zasebne socijalne grupacije; „teksting” je nastao možda najvećim delom kao posledica želje da se što više kaže na 160 slovnih mesta koliko SMS poruka dozvoljava, i da se ubrza razmena informacija u elektronskoj prepisci ili na blogu.

Tako se rađaju pravila „tekstikecije” – novog ophođenja s pravopisom – iz kojih nastaju poezija, mini romani, komična i eksperimentalna književna sočinjenija. Ne radi se o specifičnosti engleskog jezika, premda od njega cela praksa počinje. Već pomenutu čarobnu osmicu iskoristiće i Nemac da zamoli za pažnju (8tung – Achtung) ili poželi laku noć (Gn8 – Gute Nacht). Francuz se zahvaljuje koristeći šesticu (Mr6 – merci), a Španac se uz pomoć dvojke oprašta (A2 – adiós).

Dejvid Kristal u stopu prati jezičke fenomene: njegova knjiga Jezik i Internet (2001) verovatno je prva opsežna studija o novom tehnogovoru. On je prvi lingvista koji je sačinio rečnik tzv. tekst-govora i (Inter)net govora, priznajući da je od pet stotina tekstualnih skraćenica koje je sakupio 2004. samo manji broj u redovnoj upotrebi govornika engleskog jezika, a ogromna većina tek plod inventivne jezičke igre. Jezik Svetske mreže je, ukazuje Kristal, anglocentričan, globalan i interaktivan, a teži da se ugnezdi i izvan kompjuterski posredovane komunikacije.

Pod uticajem net-govora menja se leksički fond evropskih jezika, pa se termin za brisanje (engleski delete) pojavljuje u italijanskom kao glagol deletare, a sajberspejs, koji je potpisnica ovih redova zaludu pokušavala da prekrsti u „kiberprostor”, u portugalskom je postao ciberespaço a u francuskom cyberespace.

Na stranicama svog bloga Kristal je ovih dana razmišljao i o tome kako tehnologije zahtevaju ubrzane dopune i prerade studija o jeziku. Iako je njegova knjiga o Internetu dobila drugo, dopunjeno izdanje pet godina nakon prvog, Kristal se vajka da bi već morao da piše i treće u kome bi bilo reči o fenomenima bloga, „Majspejsa” i „Jutjuba” koji su u dosadašnjim istraživanjima ostali nepokriveni, delom i usled objektivnih okolnosti: donedavno nisu ni postojali. Živ jezik i ovako živahne tehnologije mame u dalje lingvističke avanture, a 8ljenost  će Pipi Duga Čarapa lako pobeđivati u kontaktu sa novim SMS pokolenjima.