Лапараскопска операција женама олакшава излечење

Хистеректомија је гинеколошка операција која подразумева уклањање материце. У зависности од обима операције, хистеректомија може бити делимична (када се одстрани материца, али се не уклања грлић материце), тотална или класична (када се уклања цела материца са грлићем) и радикална (када се уклања материца са потпорним ткивима, делом вагине, као и јајоводи, јајници, лимфни чворови), што треба урадити код малигних болести, зависно од типа и стадијума тумора.

Др Милица Максимовић Ћеличанин (Фото: лична архива)

Како истиче др Милица Максимовић Ћеличанин, гинеколог на „Фертилити клиник” у Универзитетској болници Селанд у Данској, у зависности од начина извођења тј. хируршког приступа, хистеректомија може бити абдоминална, вагинална или лапароскопска. У последње време у многим центрима хистеректомија се може извести и уз помоћ робота.

Лапароскопско извођење подразумева уклањање материце минималним инвазивним приступом тако што се кроз мале резове камером и посебним инструментима улази у трбушну дупљу и спроводи ова операција. Оваква интервенција је праћена минималном оперативном траумом и брзим опоравком болеснице.

– У Скандинавији се око 80 одсто операција уклањања материце изводи лапароскопским или вагиналним путем, а свега 20 одсто абдоминалним путем. Најчешћи узроци за лапароскопско уклањање материце су миоми материце, обимна и нерегуларна крварења, ендометриоза и малигни тумори. Приликом разговора са гинекологом и планирања лечења, увек се разматра могућност медикаментозног или мање инвазивног хируршког лечења. На пример, код мањих миома који су доступни кроз унутрашњост материце, потребно је размотрити хистероскопско уклањање, где се камера уводи вагиналним путем у шупљину материце, па се делимично или потпуно одстрањује миом. Такође, код нерегуларних крварења се може размотрити хистероскопско уклањање слузнице материце (ендометријума) – појашњава др Максимовић Ћеличанин, која повремено долази и у Србију због лечења пацијенткиња.

Код пацијенткиња са великим миомима и такозваном волуминозном материцом, код гојазних жена, код оних које имају тешке ендометриозе и обимне прираслице, као и код претходно оперисаних особа, потребно је размотрити класичну лапаротомију (приступ материци резом на трбуху). Постоје студије које код комплексних дијагноза показују боље резултате роботске хирургије у односу на лапароскопску, док су код некомпликованих хистеректомија постоперативни резултати роботске и лапароскопске операције слични. Одлука свакако зависи и од техничке опремљености и од искуства хируршке екипе.

– Операција се најчешће изводи у општој анестезији. Кроз мали рез на пупку (0,5–1 центиметара) у трбушну дупљу се упумпава угљен-диоксид и затим се уводи камера. Угљен-диоксид омогућава прегледност и доступност органа трбушне дупље. Потом се кроз те мале резове у доњем делу трбуха уводе специјални хируршки инструменти, којима се уклања ткиво материце, подвезују крвни судови који исхрањују материцу и на крају се материца са грлићем одстрањује кроз вагину. Постоји могућност примене кесице у којој се ткиво материце може уситнити ради лакшег уклањања, без заостајања ткива у трбушној дупљи. Препорука је да се заједно са материцом уклоне и јајоводи да би се редуковао ризик од каснијег настанка карцинома – наглашава наша саговорница.

Јајници се код жена пре менопаузе обично не уклањају, у циљу одржања нормалног нивоа женских полних хормона. Уклањање јајника би увело пацијенткињу у превремену менопаузу и довело до ризика од остеопорозе, ризика за кардиоваскуларне болести и других тегоба. После менопаузе се хормонска активност јајника губи, тако да се приликом хистеректомије може донети и одлука о уклањању јајника заједно са материцом.

– Уколико пацијенткиња узима неке лекове (због повишеног крвног притиска, дијабетеса и др.), потребно је да разговара са својим лекаром о припреми пре операције. Ово се посебно односи на лекове против згрушавања крви. Шест сати пре операције пацијенткиња не сме да уноси храну, а током два сата пре операције не сме да пије воду. Лекове које користи пацијенткиња може да узме, али са минималном количином течности – истиче др Максимовић Ћеличанин.

После операције пацијенткиња остаје сат или два сата на одељењу интензивне неге ради праћења виталних функција, општег и локалног стања, након чега се преводи на постоперативно одељење, где прима прописану терапију (антибиотик, лекове за превенцију тромбоемболије, лекове против болова).

– Уобичајено је да се пацијенткиња отпусти из болнице исте вечери или сутрадан ујутру, наравно ако се утврди да су успостављене нормалне постоперативне функције (срчана радња, дисање, рад бубрега) и да не постоје претеће компликације (крварење). Конци се уклањају након 10 дана, или се сами ресорбују – напомиње наша саговорница.

Најчешће компликације ове интервенције су инфекција, крварење и повреде околних органа. Такође, постоји ризик од стварања накупине крви (хематома) на шаву на врху вагине. Ретке, али могуће јесу повреде мокраћних канала (уретера), бешике и црева. Ове повреде могу да доведу до дужег боравка у болници, лечења антибиотицима, као и поновне операције, када се понекад прибегава класичној лапаротомији. У случају повишене температуре, обилнијег крварења или болова који се не смањују током првих пар постоперативних дана, потребно је да се жена јави на контролу. Узети део уклоњене материце шаље се на хистопатолошку анализу. Уколико је налаз бениган, даље контроле углавном нису потребне. У случају постојања малигнитета, поступа се у складу са онколошким водичима и болесница се упућује на лекарски конзилијум.