Дани града Ужица

Предање каже да су песму „Ој, Ужице, мали Цариграде” певале турске буле кад су Турци 1862. морали да се иселе из Ужица у Босну. Излазиле су на Теразије, плачући падале на колена и љубећи земљу певале ову севдалинку у традиционалном ужичком десетерцу, која се и даље пева широм Србије. Ужице је названо Малим Цариградом јер је далеки царски град у народу и у његовој песми представљао оличење величине, моћи, богатства, сјаја и недостижне престоничке лепоте. Од тог Ужица остало је врло мало или готово ништа, осим што је град препун лепих девојака и момака.

Почетком двадесетих година 20. века Београд, као главни град тадашње Југославије, пролазио је кроз период нешто убрзанијег развоја и све већег прилива становништва. У овај град тада се доселио и велики број утицајних и економски јаких људи из ужичког краја.

Идеју о стварању Удружења Ужичана у Београду покренуло је 317 угледних Ужичана, који су се својим потписом изјаснили као оснивачи. Међу њима су професор и академик инж. Миладин Пећинар, новинар и књижевник Драгиша Лапчевић, професор универзитета и дописни члан Академије наука инж. Кирило Савић, инж. Андра Станић, политичар Милош Трифуновић, професор Радоје Ускоковић, епископ битољски Јосиф Цвијовић, новинар и књижевник Крста Цицварић, народни посланик Петар Бјелица, инж. Ранислав Аврамовић, трговац Милан Јечменица и многи други.

Оснивачка скупштина одржана је 17. јуна 1923. године, а за првог председника Удружења Ужичана за унапређење ужичке области, како се тада звало, изабран је Милан Јечменица. Удружење је радило и пре и после рата, али је управни одбор формиран тек 1977. године, након чега је могао да буде донет план и програм рада. Најзад, оснивању Завичајног удружења Ужичана у Београду приступило се почетком 1983, када је и званично уписано у регистар. За председника је изабран Ђорђе Караклајић, етномузиколог и композитор. И није случајан податак да је управо он записао мелодију песме „Ој, Ужице, мали Цариграде”.

Наредна, 2023. година, биће јубиларна за удружење, које ће тада обележити 100 година постојања. Ваља се за такав значајан јубилеј на време припремити, на нивоу Ужица и Београда и на нивоу државе Србије.

У оквиру манифестације „Дани Ужица” овог октобра одржани су бројни програми, као што је била изложба слика и предмета примењене уметности под називом „Читав век”, 4. октобра у Градском Културном центру, у организацији Удружења Ужичана у Београду и Градског културног центра Ужице (ГКЦ). Повод су биле стогодишњица удружења и манифестација Дани града Ужица. Изложбу је у име чланова удружења поздравила Драгица Јефтовић, председница Скупштине Удружења Ужичана у Београду, а у име ГКЦ Ужица то је учинио директор Филип Баралић.

Изложбу слика академских уметника и талентованих чланова удружења отворила је др Јелена Раковић Радивојевић, градоначелница Ужица. Програм је водила глумица Дивна Марић, првакиња Ужичког народног позоришта. Упркос радовима испред центра, било је много радозналих посетилаца и званичника града, неколико локалних телевизија и новинара. А након изложбе у холу центра глумица Дивна Марић позвала је све присутне на свечану академију у самом центру, простору с позорницом. Програм је био богат и разноврстан. Све тачке су пропраћене громким аплаузима и искреним одушевљењем. За програм, као и за израду каталога изложбе, биле су задужене Драгица Јевтовић и Мирјана Зрнић.

Програм академије водила је госпођа Дивна Марић, обучена у костим пригодан својој улози, а учесници су били: КУД „Севојно” (Игре из Србије) и две групе певача – прелепих девојака из КУД, затим глумац Мирослав Маринковић Моки из „Моки театра” (Велика Моштаница, Београд), основаног и отвореног 25. јуна ове године, који је говорио стихове две песме хаику поезије песника и глумца Мирка Тодоровића Ере (родом из Ужица, село Каран), под називом „Ужицу с љубављу” и „Љубавници Ђетињи”.

Најмлађи учесник, говорећи монолог, била је будућа глумица, а сада ученица „уметничке школе”, у градској ношњи, лепота младости, госпођица Анђела Јелић.

На крају програма све нас је одушевила и насмејала првакиња позоришта глумица Дивна Марић монологом Пеле из предеставе „Жанка Стокић”, коју већ годинама игра.

Мирослав М. Маринковић,
глумац „Моки театра” у Великој Моштаници, Београд