Цитостатска терапија се лакше даје посебним катетерима

Лечење онколошких пацијената је мултидисциплинарно и захтева дуготрајну интравенску терапију. Најучесталија је примена цитостатика, а с обзиром на могуће компликације болести примењују се и други лекови интравенским путем. Цитостатици су лекови који оштећују венски зид дуготрајном применом, а њихово изливање ван крвног суда доводи до тешког оштећења околног ткива.

У Институту за онкологију и радиологију Србије за сада се примена хемиотерапије у свакодневном клиничком раду састоји у такозваном отварању венског пута постављањем периферних венских канила. Међутим, како истиче асистент др сц. мед. Ана Цветковић, начелник одељења анестезије Клинике за онколошку хирургију ИОРС, употреба периферних канила је скоро увек праћена компликацијама јер долази до запушавања канила, оштећења зидова крвног суда, преласка лека у околно ткиво, запаљења вена (флебитиса), случајног извлачења или савијања канила, инфекција крви или места пункције вене.

Ана Цветковић

(Фото: лична архива)

– Зато је потребно понављати пункције и давање терапије. Настале инфекције и остале компликације продужавају хоспитализацију и повећавају трошкове лечења, а пацијентима стварају дискомфор и демотивишу их за даље лечење. Посебно осетљиву групу чине пацијенти са карциномом дојке код којих су у току оперативног лечења уклоњени чворови из пазушне јаме. Постоперативна хемиотерапија и примена свих других лекова, због отежане лимфне дренаже, изводи се преко вена друге руке. Дугорочно лечење и учестала примена цитостатика доводи до склерозе вена и отежаног постављања нових канила, лаког пуцања вена, бола и иритације на том месту – објашњава др Цветковић.

Ради квалитетнијег и безбеднијег пружања медицинске услуге, посебно код пацијената који захтевају дуготрајну терапију цитостатицима, значајно бољи резултати се постижу применом уградних интравенских катетера, такозваних портова, појашњава наша саговорница. Употребом портова на дугорочном плану смањују се трошкови лечења за установу (посебно дужем од шест месеци), а пацијент заобилази све непријатности примене терапије.

– Имплантабилни централни венски катетер, порт, мали је уређај повезан за танку цев (катетер). Порт је у основи најчешће титанијумска комора са танком инјекционом мембраном на врху. Ставља се обично под кожу испод нивоа кључне кости и естетски се прилагођава пацијенту. Други крај цеви се поставља у велику вену непосредно изнад срца. Порт је дакле скривен, али се може осетити под кожом. Поставља га анестезиолог у локалној анестезији или аналгоседацији. Путем посебне игле која се поставља у порт пацијент добија своју терапију. Предности тако затвореног система су могуће учестале хемиотерапије без непријатних честих пункција периферних вена, примена других лекова, давање крви и деривата крви. Додатно се може користити код онколошких пацијената у тренутно тешком општем стању (мучнине, повраћања, учестале дијареје, ерозије слузнице, усне дупље и црева због ефеката хемио и/или радиотерапије) који не могу да се хране нормалним путем, за тзв. парентералну исхрану. Путем порта могу се давати и контрастна средства која се користе у дијагностици и може се узорковати крв за лабораторијске анализе – наводи др Цветковић и додаје да је могућност инфекција и осталих компликација на месту убода минимална, да је обезбеђена покретљивост и удобност пацијената, као и обављање њихових уобичајених дневних активности.

– Порт може годинама да остане у пацијенту. Одржавање порта који се не користи је једноставно и захтева минималну обуку пацијента. Употреба портова је стандард у лечењу онколошких пацијената. Наш институт би као референтна и универзитетска установа, са великим бројем пацијената, у складу са стандардима у свету, требало да омогући својим пацијентима квалитетно лечење са што мање компликација, да смањи непријатност и страхове пацијената од даљег лечења које они, као онколошки пацијенти, због саме природе болести већ имају. На ИОРС се годишње више од 2.000 пацијената лечи системском применом хемиотерапије. Нажалост, у нашој установи су до сада постављани портови код веома малог броја пацијената, јер нам је било одобрено највише пет портова на годишњем нивоу. Ако се узме у обзир да је ИОРС референтна установа за лечење онколошких пацијената, посебно оних са карциномом дојке, и да се велики број пацијената из унутрашњости јавља на лечење код нас, јасно је да је потреба за портовима велика. Ефикасност лечења и квалитет живота пацијената током терапије несумњиво би био бољи. Скраћење дужине лечења и трошкова хоспитализације уз уградњу портова било би смањено – закључила је др Цветковић.