Citostatska terapija se lakše daje posebnim kateterima

Lečenje onkoloških pacijenata je multidisciplinarno i zahteva dugotrajnu intravensku terapiju. Najučestalija je primena citostatika, a s obzirom na moguće komplikacije bolesti primenjuju se i drugi lekovi intravenskim putem. Citostatici su lekovi koji oštećuju venski zid dugotrajnom primenom, a njihovo izlivanje van krvnog suda dovodi do teškog oštećenja okolnog tkiva.

U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije za sada se primena hemioterapije u svakodnevnom kliničkom radu sastoji u takozvanom otvaranju venskog puta postavljanjem perifernih venskih kanila. Međutim, kako ističe asistent dr sc. med. Ana Cvetković, načelnik odeljenja anestezije Klinike za onkološku hirurgiju IORS, upotreba perifernih kanila je skoro uvek praćena komplikacijama jer dolazi do zapušavanja kanila, oštećenja zidova krvnog suda, prelaska leka u okolno tkivo, zapaljenja vena (flebitisa), slučajnog izvlačenja ili savijanja kanila, infekcija krvi ili mesta punkcije vene.

Ana Cvetković

(Foto: lična arhiva)

– Zato je potrebno ponavljati punkcije i davanje terapije. Nastale infekcije i ostale komplikacije produžavaju hospitalizaciju i povećavaju troškove lečenja, a pacijentima stvaraju diskomfor i demotivišu ih za dalje lečenje. Posebno osetljivu grupu čine pacijenti sa karcinomom dojke kod kojih su u toku operativnog lečenja uklonjeni čvorovi iz pazušne jame. Postoperativna hemioterapija i primena svih drugih lekova, zbog otežane limfne drenaže, izvodi se preko vena druge ruke. Dugoročno lečenje i učestala primena citostatika dovodi do skleroze vena i otežanog postavljanja novih kanila, lakog pucanja vena, bola i iritacije na tom mestu – objašnjava dr Cvetković.

Radi kvalitetnijeg i bezbednijeg pružanja medicinske usluge, posebno kod pacijenata koji zahtevaju dugotrajnu terapiju citostaticima, značajno bolji rezultati se postižu primenom ugradnih intravenskih katetera, takozvanih portova, pojašnjava naša sagovornica. Upotrebom portova na dugoročnom planu smanjuju se troškovi lečenja za ustanovu (posebno dužem od šest meseci), a pacijent zaobilazi sve neprijatnosti primene terapije.

– Implantabilni centralni venski kateter, port, mali je uređaj povezan za tanku cev (kateter). Port je u osnovi najčešće titanijumska komora sa tankom injekcionom membranom na vrhu. Stavlja se obično pod kožu ispod nivoa ključne kosti i estetski se prilagođava pacijentu. Drugi kraj cevi se postavlja u veliku venu neposredno iznad srca. Port je dakle skriven, ali se može osetiti pod kožom. Postavlja ga anesteziolog u lokalnoj anesteziji ili analgosedaciji. Putem posebne igle koja se postavlja u port pacijent dobija svoju terapiju. Prednosti tako zatvorenog sistema su moguće učestale hemioterapije bez neprijatnih čestih punkcija perifernih vena, primena drugih lekova, davanje krvi i derivata krvi. Dodatno se može koristiti kod onkoloških pacijenata u trenutno teškom opštem stanju (mučnine, povraćanja, učestale dijareje, erozije sluznice, usne duplje i creva zbog efekata hemio i/ili radioterapije) koji ne mogu da se hrane normalnim putem, za tzv. parenteralnu ishranu. Putem porta mogu se davati i kontrastna sredstva koja se koriste u dijagnostici i može se uzorkovati krv za laboratorijske analize – navodi dr Cvetković i dodaje da je mogućnost infekcija i ostalih komplikacija na mestu uboda minimalna, da je obezbeđena pokretljivost i udobnost pacijenata, kao i obavljanje njihovih uobičajenih dnevnih aktivnosti.

– Port može godinama da ostane u pacijentu. Održavanje porta koji se ne koristi je jednostavno i zahteva minimalnu obuku pacijenta. Upotreba portova je standard u lečenju onkoloških pacijenata. Naš institut bi kao referentna i univerzitetska ustanova, sa velikim brojem pacijenata, u skladu sa standardima u svetu, trebalo da omogući svojim pacijentima kvalitetno lečenje sa što manje komplikacija, da smanji neprijatnost i strahove pacijenata od daljeg lečenja koje oni, kao onkološki pacijenti, zbog same prirode bolesti već imaju. Na IORS se godišnje više od 2.000 pacijenata leči sistemskom primenom hemioterapije. Nažalost, u našoj ustanovi su do sada postavljani portovi kod veoma malog broja pacijenata, jer nam je bilo odobreno najviše pet portova na godišnjem nivou. Ako se uzme u obzir da je IORS referentna ustanova za lečenje onkoloških pacijenata, posebno onih sa karcinomom dojke, i da se veliki broj pacijenata iz unutrašnjosti javlja na lečenje kod nas, jasno je da je potreba za portovima velika. Efikasnost lečenja i kvalitet života pacijenata tokom terapije nesumnjivo bi bio bolji. Skraćenje dužine lečenja i troškova hospitalizacije uz ugradnju portova bilo bi smanjeno – zaključila je dr Cvetković.