Отрежњујућа лектира

Фељтон историчара Милана Кољанина, недавно објављен у „Политици” у 25 наставака, и књига „Усташка зверства” (Архив Војводине, Епархија бачка и Архив Републике Србије) тачка су на „јоту” свега што је „красило” НДХ. Мноштво имена жртава и џелата, начини егзекуције цивила, одсуство трунке људског код налогодаваца и извршилаца злочина достижу библијске размере. Тешко да се усташама може наћи дорастао такмац у крвожедности кроз читаву вишемиленијумску људску историју. Све више личи на страшан дуготрајан сан него на стварност. Ништа од сна – све се десило у 20. веку, у мање година него што је прстију на руци.

Кољанинову књигу требало би свако да прочита, потомци страдалих (у многим породицама није остало „ока за сведока”), заговорници братства-јединства и суживота и сви други. Поготову би то била отрежњујућа лектира за све који величају и славе усташтво данас, а није их мало. Да схвате какву идеолошку ватру распирују, да се постиде и покају.

Рекох: треба да прочитају сви, али повлачим реч. Није препоручљиво за особе слабијих нерава, за хроничне, поготову срчане болеснике, за превише осећајне. Те слике ужаса, речима дочаране, могу за такве особе имати нежељене последице. Управо то говори колико је језиво све уживо изгледало.

Бојан Цвитан,
професор историје