За библиотеке нису откупљена дела Капора, Хандкеа, Радовића

После академика Мира Вуксановића, који је откуп издања из 2021. године назвао скандалозним, и издавачка кућа „Лагуна” јавности се обраћа, истичући бројна издања која се неће наћи пред читаоцима библиотека у Србији. Подсећамо на систем откупа: надлежна комисија Министарства културе бира наслове и ставља их на списак, тај списак се прослеђује библиотекама (неки наслови су назначени као обавезни за откуп, остали су дати као избор библиотекарима), које затим праве селекцију од онога што је значајно за њихове фондове.

„Због чега су читаоци остали ускраћени за дела најчитанијих светских писаца – Фредрика Бакмана, чије су књиге сваке године најчитаније у систему Библиотеке града Београда, затим најугледније канадске књижевнице Маргарет Атвуд, француског академика Амина Малуфа, једног од најзанимљивијих савремених шпанских писаца Мануела Виласа”, питања је која постављају у „Лагуни”.

„Да ли књиге пулицероваца Џона Чивера и Колсона Вајтхеда нису довољно добре за комисију која је правила спискове квалитетних књига? Зашто су изостављени романи врхунске савремене књижевности аутора попут Џонатана Литела, Гузељ Јахине, Џумпе Лахири, Антонија Скуратија и Џона Ирвинга? Да ли књиге нобеловаца Жозеа Сарамага, Марија Варгаса Љосе, Петера Хандкеа нису довољно добре за комисију која је правила спискове квалитетних књига? Због чега годинама најчитанија дела српских писаца као што су Момо Капор, Ђорђе Лебовић, Бојан Љубеновић неће стићи до читалаца који су их ишчекивали? Изгледа да нам ни образовање младих нараштаја није важно чим су изостављена највећа имена српске књижевности за децу Душана Радовића, Игора Коларова, Градимира Стојковића”, замерено је у наставку овог саопштења, уз закључак:

„Осећамо се обавезнима да сада скренемо пажњу на сраман откуп књига који је завршен после много проблема, кашњења, поништавања рада стручне комисије и врло упитног одабира наслова. Библиотеке су за многе једини додир са књигом и због тога је одговорност оних који се баве откупом књига велика. Поставља се питање чиме је мотивисано поништавање рада стручне комисије. Како то да библиотеке не знају које књиге су изабране и ко је бирао уместо њих? Да ли су прекршене законске процедуре? Али последице за друштво, за издаваче, за читаоце, много су погубније. Која је сврха библиотека ако не да понуди најквалитетније књиге? Шта ће мотивисати читаоце да дођу у библиотеку? Нестручна комисија мало позната јавности и у најмању руку сумњиви критеријуми на овај начин наносе и велику штету угроженој издавачкој делатности. На који начин и до када поједине институције могу грубо да крше правила и процедуре које значајно утичу на јавни интерес? Много је питања на која неко треба да пружи одговор.”